Неједнак третман за мушке и женске жртве педофила

Мушка и женска деца треба да имају једнак третман када постану жртве кривичних дела против полне слободе, што значи да суд треба да уједначи казне за све окривљене који су сексуално напаствовали малолетнике, без обзира на то да ли је реч о девојчици или дечаку, кажу стручњаци за кривично право и виктимологију.

Повод је одлука о промени начина извршења казне осуђеном Горану Јевтићу, који је у августу 2014. године у тоалету Народног позоришта у Сомбору принудио малолетног младића на орални секс током журке поводом манифестације „Позоришни маратон”. Суђење је трајало од јула 2015. године и завршило се осуђујућом пресудом на 10 месеци затвора, али је сада ванпретресно веће Вишег суда у Сомбору усвојило Јевтићеву молбу да казну издржава код куће, уз електронски надзор.

– Образложење наведено у медијима да постоји „одсуство тежих последица код оштећеног” и да глумац већ трпи медијску осуду, показује неосетљивост судија према жртви. Младић који је у време догађаја био малолетан сасвим сигурно ће имати трајну трауму као последицу овог кривичног дела. Осим тога, јавности није познато да ли је у пресуди наложена примена Маријиног закона, према коме би Јевтић морао да буде у регистру педофила – сматрају стручњаци за кривично право и виктимологију, са којима смо разговарали.

Наглашавају да је казна блага и тврде да би била строжа у случају да је жртва била девојчица.

– Сасвим је сигурно да би окривљени био осуђен на казну затвора најмање годину дана и без могућности промене у кућни затвор да је жртва била девојчица. Зато у јавности треба поставити питање да ли су женске и мушке малолетне особе изједначене као жртве кривичних дела против полне слободе – каже наша саговорница, стручњак у области кривичног права. Због осетљивости случаја замолила је да не објавимо њено име.

Према Конвенцији о правима детета, додаје, сви који су млађи од 18 година су деца и сви они имају једнака права без обзира на пол.

– Принуда на сексуални чин је велика траума како за женско тако и за мушко дете. Зато не би требало да буде разлике у казнама. Уверена сам да би Јевтић добио већу казну да је у тоалету позоришта сексуално напаствовао девојчицу – наводи наша саговорница.

Осим тога, наглашава, принуда на орални секс морала је да буде квалификована као силовање, а не као недозвољене полне радње, које могу постојати и ако је дошло само до пипкања.

– Свуда у свету је тренд оштријег кажњавања сексуалних напасника, нарочито када је реч о познатим личностима. Код нас се у пресудама некада истиче као отежавајућа, а некада као олакшавајућа околност управо чињеница да је окривљени позната особа, било да је спортиста, уметник или друга јавна личност – каже наш други саговорник.

За сада није познато да ли је Основни суд у Сомбору приликом првостепене пресуде глумцу Горану Јевтићу применио Маријин закон, према коме би сваки осуђеник за кривична дела против полне слободе према малолетницима био регистрован као педофил.

Према подацима Управе за извршење кривичних санкција, које је „Политика” објавила, силоватељи чине 2,1 одсто укупне популације од 7.600 осуђеника, а због кривичног дела обљубе са дететом у затвору је 0,6 одсто. Наши саговорници сматрају да се силовањем може сматрати свака радња која представља, како се у закону наводи, „са обљубом изједначен чин” и да сви који су такво дело учинили према малолетницима морају бити у регистру педофила, што подразумева одређене последице у дугом временском периоду после издржане казне, као што су редовно јављање надлежним органима и забрана приласка установама и објектима у којима бораве деца.

Александра Петровић / Политика