Зашто грађани не одлучују више како се троши новац из буџета

Иако је Закон о локалној самоуправи донет још пре две године и даље свака трећа општина не користи све његове предности, пре свега могућност да се грађани питају како да се троши новац из буџета. Осим тога што општине и градови имају обавезу да спроведе анкете и питају људе шта желе да се изгради или набави, постоје и други механизми да се људи укључе у одлучивање у средини у којој живе.

Општина Рума у последњих пет година издваја се од других, јер има партиципативно буџетирање. Заједнички пројекат општине и грађана за креирање будућности локалне заједнице.

“Омогућавамо грађанима да предлажу шта је то што би требало да ставимо на листу, организујемо рефрендуме гласања у месним заједницама, а омогућили смо да могу и електронски да гласају. За поједине пројекте гласало је између 2.000 и 2.500 људи, за неке друге између 1.000 и 1.500 – све зависи. Негде се и месне заједнице удружују па гласају за заједнички пројекат”, каже Слађан Манчић, председник општине Рума.

Тим путем иду и Лесковчани, охрабрени што за покретање грађанске иницијативе треба свега сто потписа, скупили су 1.200 и обезбедили изградњу првог парка за псе.

“То је један добар механизам, јер верујем да грађанима међу својим пријатељима, комшијама, рођацима није тешко да нађу тих 100 потписа, а онда када ваша локална самоуправа организују ту јавну расправу, онда те службе морају да изанализирају тај ваш предлог, да дају неки писани одговор, да се покрене механизам, који доста значи да се нека тема стави на дневни ред”, објашњава Иван Грујић, представник цивилног друштва Лесковац.

Пет одсто уписаних у бирачки списак потребно да се нека иницијатива покрене
Откако је на локалу довољно пет одсто уписаних у бирачки списак да се нека иницијатива покрене и уврсти у дневни ред локалног парламента тога је све више, али могло би да буде и боље, кажу у Влади.

“Ми смо прописали да сваки статут мора да садржи када се спроводи обавезна јавна расправа. То је најважније код буџета у делу планирања инвестиција. Разни су начини на које то може да се оствари, грађани могу да пишу мејлове, да се организују неки округли столови, гласање путем анкета, на штандовима у општинама, тако и по месним заједницама да се прикупљају њихови гласови за евентуалне пројекте које би они подржали”, истиче Милица Марковић, шефица Одсека за развој система локалних самоуправа у Министарству државне управе и локалне самоуправе.

А да би на дневни ред Скупштине Србије стигла народна иницијатива да се силоватељи деце кажњавају доживотном робијом није било лако, јер процедуру нису знале ни надлежне скупштинске службе, прича своје искуство Игор Јурић.

“То је био онако један највећи проблем, сада је закон измењен, али тај рок који је веома кратак, велики број потписа, мораш много анимирати људе, новац је неки потребан, без обзира што сви раде волонтерски јесте један огроман проблем са којим се грађани сусрећу приликом жеље да нешто измене за добробит целог друштва”, наводи Игор Јурић, директор Фондације “Тијана Јурић”.

У Влади верују да ће продужетак рока на 90 дана за прикупљање потписа и могућност да они буду електронски мотивисати грађане да убудуће чешће покрећу народне иницијативе.

РТС