„На леду“ занатлије и предузетници

ренирајте код куће, а наши тренери ће бити са вама путем видео-линка – гласило је обавештење једне престоничке теретане која је позвала своје чланове да преко апликације прате инструкције тренера, јер због ванредног стања и опасности од ширења вируса корона теретана неће радити. Исто је учинила једна школа страних језика, која је позвала полазнике курсева да се нађу са професором на „Скајпу” и наставе часове. Али власница фризерског салона, која не може да шиша на даљину, обавестила је муштерије путем „Твитера” да ставља кључ у браву и да неће радити до даљег. Ко ће исплатити плате њеним радницима и стотинанама људи запослених у козметичким салонима, конобарима, када и ако буду затврени кафићи и ресторани, занатлијама и многим другим који због пандемије вируса остају без посла на неко време?

Према подацима Агенције за привредне регистре, у Србији послује 131.198 привредних друштава и 271.058 предузетника, чисто да се зна.

Небојша Атанцковић, из Уније послодаваца, каже да ће морати брзо да се реагује и да се доносе хитне мере за помоћ привреди.

„Ми као послодавци захтевамо да се не прави разлика између малих и великих, између приватних и државних предузећа. Сви смо угрожени, а не само хотелијери и туристички радници, који су најгласнији у овој недаћи. Онима који су морали да затворе занатске радње попут фризера или козметичара, држава мора да опрости плаћање обавеза и да надокнади плате запослених”, сматра Атанацковић.

Он уверава да ће држава морати да направи ребаланс буџета, да обустави неке инвестиције и новац усмери на помоћ привреди. Према његовој процени, ово ће потрајати можда два до три месеца и плате неких људи ће бити доведене у питање, јер неће имати начина да их зараде.

Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, каже да је у овом тренутку тешко сагледати колико новца држава мора да обезбеди, али неке анализе указују да је угрожено између 300.000 и 400.000 радних места. Европске државе су најавиле милијарде евра помоћи, али и ослобађање плаћања обавеза послодавцима и покривање половине зарада. Сви су свесни да ће ова криза у Европи да одведе хиљаде предузећа у стечај.

„Наша извозна предузећа имају проблем јер им је прошле седмице опала тражња за производима за око 25 одсто. Реч је о нашим највећим извозницима који спадају у првих сто. Народна банка је добро реаговала тако што је ставила мораторијум на плаћање кредита, али држава сада мора да укине камате на дуговоња на порезе и доприносе. То пуно оптерећуе фирме и оне чак узимају кредите за имирење тих дуговања. То су урадиле и многе државе ЕУ погођене вирусом корона, попут Италије, Шпаније, Француске. Ако криза потраје, требало би размишљати о ослобађању плаћања осталих обвеза, као што су локалне таксе, али то ће угрозити буџете општина. И наравно остаје питање плаћања зарада у око 40 одсто угрожених делатности”, каже Рајић.

Он наводи да је битно да трговинске радње раде. Затварање граница је отежало извоз и, према његовом мишљењу, држава је требало да дозволи промет робе. Овако је отежан и увоз сировина.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да за разлику од последње кризе 2008, када су државе покушавале да пронађу заједничко решење, сада се затварају границе и свака држава решава сама проблем. Ми смо, каже, мала економија и државни доносиоци одлука у овој ситуацији морају да буду присебни и рационални и не смеју се понашати као богати шеици. Не сме се, каже, краковидом политиком доводити у питање стабилност. Држава, према његовим речима, треба да пронађе модел и директно, без посредника, помогне угроженим радницима у виду неке врсте социјалне помоћи.

„Не знамо колико ће криза трајати и колико ће новца бити потребно. Неки послодавци су заиста угрожени, други у овој кризи виде шансу и лове у мутном. Жариште кризе су туризам, компоненташи, саобраћај, који ће бити мртав ако се укину и међуградске линије. У целом свету је криза, поремећаји се дешавају на берзама и тешко је предвидети ток кризе”, каже Савић.

Економиста Љубомир Маџар каже да су ограничене могућности државе и да је велики буџетски дефицит неминовност. Ако је шестина радних места угрожена, како тврде послодавци, то је већ велики удар.

„Не знамо колике су потребе пошто не знамо колико ће криза трајати. Држава ће се јако напрегнути и то ће је скупо стајати. Бојим се да неће имати новца да покрије све издатке и неминовно ће морати да задужује. Тешко да ће успети да сва предузећа одржи изнад воде. О томе свему ће писати они који преживе”, сматра Маџар.

Како светске економије помажу привреди

Осим директне финансијске помоћи предузећима кроз субвенције или јефтине кредите, државе помажу и смањењем пореза или одлагањем наплате. Кина је смањила ПДВ са три на један за мала предузећа до краја маја, а укинули су ПДВ на медицинска средства, доставу хране, смештај, фризере, као и на продају маски и заштитне одеће. Данска је продужила рок за плаћање ПДВ-а великим предузећима за 30 дана, док ће сви добити продужење рока за плаћање доприноса на плате. Француска је такође одгодила плаћање пореза и доприноса на зараде. Немачка је омогућила фирмама да добију субвенције како не би отпуштали људе који раде скраћено радно време, а разматра се да се солидарни порез (на оне са високим дохоцима) уместо 2021. повећа за 5,5 одсто ове године. И Грчка је међу земљама која је суспендовала плаћање ПДВ-а у наредна четири месеца, а плаћање доприноса је одложено до краја јуна. Италија је такође померила рокове за плаћање пореза у тзв. црвеним регионима, док ће предузећа са падом промета већим од 25 одсто добити пореске кредите. Шпанија је доделила пореске олакшице малим и средњим предузећима и предузетницима и омогућила одлагање плаћања пореза шест месеци без камате. Уједињено Краљевство најавило је смањења пореза на имовину за малопродају, забаву и туризам. У САД се разматра ослобођење од пореза на зараде и повећање броја дана плаћеног боловања.

Маријана Авакумовић / Политика