КАТАСТРОФА! Повртарима пропада роба на залихама, свежа не може до купаца

Затварање пијаца и ускраћивање могућности да продају плодове мукотрпног рада многи мали произвођачи виде као последњи ексер припремљен за ковчег српског села које већ одавно одумире. И аграрни стручњаци сагласни су да су се сељаци, воћари и повртари нашли у ситуацији коју ће тешко пребродити. Многи имају и прошлогодишњих залиха, а сазревају полако и пролећни засади. Шта вреди када је вирус корона пољопривредницима пресекао везе са купцима

– У ово време ради се прскање воћа – бресака, трешања, крушака, а ускоро ће на реду бити и јабука. Онима којима су на залихама остали производи прошле године посао иде веома траљаво. Људи се сналазе и робу коју су извозили покушавају да продају на домаћем тржишту, на кванташима и од куће – објашњава Душко Живанчевић из Канцеларије за пољопривреду општине Гроцка, београдског воћарског царства.

Муке сељака, сматра он, олакшало би постојање задруга које имају уговоре са великим трговинским ланцима јер би своју робу могли да пласирају у маркетима.

– Мали произвођачи који раде за тезгу и пијацу заиста су угрожени. Њихова роба не може да чека и ако се не прода у року од два-три дана, она пропада – упозорава Живанчевић.

Да помогне комшијама, малим произвођачима, међу првима се организовала општина Обреновац.

– Пошто имамо прихватне центре за око хиљаду миграната, договорили смо са комесаријатом и војском која чува објекат, да од наших произвођача зелениша откупљујемо производе који стижу у априлу. На тај начин роба неће пропадати – каже Мирослав Чучковић, председник ове општине.

У неповољнијој ситуацији од обреновачких сељака је Слађан Петровић који живи и ради на другом крају града. Овај пољопривредник из Сланаца један је од оних који су уложили новац у своје засаде, трошили снагу да их одрже, а сада сопствено благо не могу да продају. У свом зеленом царству на Палилули чека да ванредно стање прође, поштује здравствене препоруке и брине шта ће даље бити.

– Имао сам тезгу на пијаци, продавао на кванташу и годинама већ снабдевам вртиће воћем и поврћем. Сада је то стало. На залихама има још поврћа, али немогуће је сада то продати. Пошто је рано пролеће, артикли који нам стоје нису у превеликим количинама, али таква роба ипак брзо пропада па смо је и бацали – прича Слађан који узгаја ротквице, млади лук, кромпир, шаргарепу, салату…

Није му јасно зашто је донета одлука о затварању пијаца и пита се „да ли је боље да људи купују робу на отвореном или на затвореном, у маркетима”.

– Маркети манипулишу тржиштем и гуше нас мале произвођаче, а на то нико не обраћа пажњу. Дошли смо у ситуацију да гледамо како наплаћују робу и по 500 и више одсто него што је њена цена. Богатимо пет људи уместо да помогнемо нашем сељаку. Нема логике. Ограничена је цена неколико артикала, док на осталима непрестано скачу цене. Кромпир је у велепродаји био 32 динара, а сад је у маркетима од 80 до 100 динара – незадовољан је Петровић. На питање да ли је размишљао да покуша да и сам пласира робу кроз овај тип радњи одговара: – Да ли бисте ви хтели да неко други уместо вас прима вашу плату?!

Када је на тржнице у Београду стављен катанац, из „Градских пијаца” најавили су да ће, како би помогли малим произвођачима, ускоро објавити списак пољопривредника који ће робу купцима достављати на кућну адресу. Наш саговорник то види као неисплативо.

– Ко ће да ради доставу две салате и једног лука?! Знате ли колико нама треба горива да се то превезе? – пита Петровић.

Неки други пољопривредници, међутим, у овоме су видели своју шансу. Док се чека да „Пијаце” објаве списак произвођача који ће воће и поврће, сир, јаја… достављати на адресе купаца, многи су се већ организовали у фејсбук групе на којима покушавају да се сами повежу са муштеријама.

Данас ће кренути прва испорука робе договорена на једној од тих интернет страница, названој „Пијаца” и намењене општини Чукарица, односно насељима Умка, Руцка, Велика и Мала Моштаница, Пећани и Остружница.

На идеју да на овај начин подржи село и пољопривреднике дошла је Јелена Станковић, Београђанка удата у Михајловцу код Смедерева, коју је ванредно стање затекло у родном граду.

– У једној пољопривредној групи видела сам објаву човека који је написао да је у последњих неколико дана што поделио, што бацио 490 килограма печурака које није имао где да прода. Јавила се једна моја пријатељица која би то желела да поручи поштом, али су се као проблем јавиле велике поштарине – објашњава Јелена.

Ту невољу решили су тако што се испод сваке понуде на страници „Пијаца” прави списак где се људи јављају и пишу колико им чега треба. Кад се накупи довољна количина да се исплати гориво, онда тура може да се „окрене”.

– Пољопривредници би у сваком случају возили на кванташ или на пијаци плаћали тезгу и свакако би имали трошкове превоза аутомобилом или комбијем. Продаја на тржницама и кванташима такође није загарантована и нико не зна унапред шта ће успети да прода – појашњава Јелена која на „Пијаци” са пет администратора и сарадника повезује произвођаче здравих и домаћих производа са купцима. Све то раде волонтерски, не „уграђују” се у цене, али инсистирају на безбедности, тако да сви продавци морају приликом испоруке носити маску и заштитне рукавице.

– Видим да се произвођачи у последње време буне што су супермаркети и даље отворени, а тржнице не. Истина је да је воће и поврће само мали део асортимана трговинских ланаца, а да остатак чине производи којих нема на пијацама. Када је реч ипак о продаји пољопривредних производа, мислим да је достава на адресу боља опција од скупљања људи у маркетима, у затвореном простору – уверена је Јелена Станковић.

Аутор: Ана Вуковић, Политика.рс