Бугарска скупо плаћа гасну независност

Све је извесније да ће Бугарска, после 2022. године моћи да се снабдева и гасом преко ЛНГ терминала у грчком граду Александруполису, у коме је бугарска национална компанија „Булгартрансгаз“ власник петине капитала.

Поред тога што убрзано гради цевовод којим ће руски гас из „Турског тока“ од Туице кроз Србију, Бугарска наставља и са пројектима који ће јој обезбедити снабдевање гасом и из других – неруских извора.
И тај терминал, о коме се прича већ годинама, није више само флоскула у политичким обећањима да ће радити на реализацији нових извора снабдевања гасом.

Плутајући гасни терминал

„Фаза повезивања у испитивању тржишта за резервацију капацитета на плутајућем ЛНГ терминалу у Александрополису окончана је 24. марта 2020. са великим успехом“, саопштила је грчка компанија „Гастрејд“, која развија овај пројекат.

Из „Гастрејда“ су навели да је реч о дугорочним збирним и обавезујућим понудама на период до 15 година, које су достигле 2,6 милијарди кубних метара природног гаса годишње. За снабдевање преко овог плутајућег терминала јавиле су се грчке и међународне компаније, које се баве природним гасом, као и крајњи потрошачи. Течни природни гас (ТПГ) који стигне до терминала биће регасификован и испоручен на тржиште Грчке и југоисточне Европе преко Грчког националног система за пренос природног гаса (ННГТС).

„Гастрејд“ је, иначе, грчка компанија. Терминал обухвата приобалну плутајућу јединицу за пријем складиштење и регасификацију (ФСРУ), која ће бити смештена на 17,6 км од обале града Александрополиса на североистоку Грчке (30 километара од границе са Турском и око 300 километара од Солуна) и гасовод за испоруку гаса, преко којег ће природни гас бити испоручен до ННГТС-а и даље до крајњих потрошача у Грчкој, Бугарској…

ФСРУ ће имати номинални капацитет регасификације и испоруке од 5,5 милијарди кубних метара (бцм) годишње и вршни капацитет техничке регасификације и испоруке 22,8 милиона кубних метара дневно, што је еквивалент 8,3 бцм/год.

Грци наводе и Србију као могућег корисника

Као могућег корисника гаса који ће стизати преко овог терминала Грци су наводили и Србију али, према изјавама српских званичника, званична понуда за учешће у овом пројекту никада није стигла у Београд.

Грчка идеја била је да државне гасне компаније Грчке, Бугарске и Србије буду сувласници са по 20 одсто акција у овом терминал, а остатак да се финансира учешћем приватних компанија. Грчки сувласник је тамошња гасна компанија ДЕПА.
Да Бугарска, односно, њихова национална компанија „Булгартрансгаз“ буде власник петине овог терминала влада у Софији одлучила је почетком 2020. године. Занимљиво је да је та одлука донета баш 8. јануара, када је у Турској уприличенео свечано пуштање у рад гасовода „Турски ток“.

У образложењу ове одлуке влада Бугарске је навела да се њихово учешће у овом пројекту уклапа у енергетску стратегију: политику диверсификације извора и маршрута испорука природног гаса ради гарантовања енергетске безбедности и постизања конкурентних цена за бугарске потрошаче. То је, такође, значајан корак ка остварењу идеје о гасном чвору „Балкан“, које је Борисов почео да најављује одмах по одустајања Бугарске од градње гасовода „Јужни ток“, а за које је добио подршку од бриселске и америчке дипломатије.

Резервисан гас за 10 година

Бугарска, која годишње троши око 3,5 милијарде кубних метара гаса годишње преко гасног терминала у Александрополису је резервисала, за десет година унапред, допремање 500 милиона гаса годишње.

Бугарска је, иначе, са Азербејџаном уговорила и набавку гаса из ове земље, која ће у Грчку стизати гасоводом ТАП, чији довршетак радова се, такође, најављује за крај ове године.

И азербејџански и гас који ће стизати преко терминала у Александрополису у Бугарску треба да се транспортује преко гасовода ИГБ од грчког града Комотини до бугарске Загоре. Пројектовано је да овим гасоводом буде транспортовано до три милијарде кубних метара гаса годишње, а предвиђено је и повећање капацитета на пет милијарди.
„Идуће године моћи ћемо рећи Бугарима: Ви сте гасно независни и можемо да испоручујемо гас одасвуд. Практично, то је стварна диверзификација“, рекао је Борисов приликом обиласка радова на пројекту ИГБ.

Све зависи од гасовода ТАП који никако да се заврши

У овој његовој самохвали проблем је једино у томе што је из Грчке гасоводом ИГБ, када наравно, буде завршен, снабдевање условљено завршетком гасовода ТАП, који никако да буде завршен, али и терминала у Александрополису, чији сви акционари још нису дефинисани.

Из Бугарске је крајем 2019. почео да тече гас из „Турског тока“ за бугарске и потрошаче у Северној Македонији. То је Бугарској, свакако обезбедило енергетску сигурност јер, ова земља више не зависи од транспорта руског гаса преко Украјине.

А Борисов, који изгледа под „гасна независност“ сматра смабдевање неруским гасом из терминала у Александрополису морао би да зна да и „Гаспром“ отпочиње са продајом утечњеног природног гаса, а да руски „Новатек“ свој ЛНГ већ продаје јефтиније од америчког гаса.

Спутњик

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.