Зашто држава не помаже пољопривредницима?

Држава је најавила помоћ свима – и пунолетним грађанима, малим и великим предузећима, само пољопривредници нису ни поменути. Затварање пијаца многе пољопривреднике ставило је у готово немогућу ситуацију, како доћи до својих њива, али и како када уберу производе да их доставе купцима?

“Држава би пољопривредницима могла да помогне тако што би им што пре исплатила сва заостала дуговања за прошлу годину и први квартал ове године, пре свега премије. То је законска обавеза без обзира на ванредно стање”, објашњава за портал Нова економија агроекономиста Милан Простран.

Осим тога, пољопривредницима би помогло када би им држава, рецимо, повећала директна давања по хектару.

Први на удару су пољопривредници са засадима раног поврћа. Обрано је, а уколико га ускоро не продају, већи део рода могао би да иструли.

“Kада уводите забрану, требало би да понудите неко решење тим људима. Рецимо, можда је за пијаце било решење да буде отворена свака друга тезга и да се одржава та дистанца. Ове мере забране највише погађају мале и средње фармере који имају нешто производње, али сада своје производе не могу да дистрибуирају, немоћни су. Немају уговоре са трговачким ланцима ни са прерађивачком индустријом. Једини начин да дођу до купаца биле су им пијаце, које су сада затворене”, каже Простран.

Није јасно зашто се међу првим мерама помоћи привреди које је Влада објавила није нашла и помоћ пољопривреди. Медији наводе да би једна од мера да се сачува домаћа пољопривреда могло да буде увођење прелевмана, односно такси за увоз воћа и поврћа које се већ производи у Србији, како би се подстакла потрошња домаћег воћа, јер оно из увоза постаје скупље.

“Ово је мера која се уводи на одређено време, из нужде, да помогнете домаћем произвођачу. Може да успори увоз и помогне домаћем произвођачу да не пропадне и да обнови своју производњу. Пољопривредник је тај који носи највећи терет, а видите како се сад у време глобалне кризе сви окрећу ка храни. У оваква времена оне земље које имају сигурну прехрамбену индустрију све лакше преброде”, процењује Простран.

Нова економија