“У писму директору ‘Дедиња’ нисмо вам све рекли, стварно стање је још горе”

Турбулентно је на Институту за кардиоваскуларне болести на “Дедињу” у време коронавируса, будући да директор Милован Бојић, како наводе из колектива Института, одбија да преузме одговорност за заражене раднике. О дешавањима пре и након ширења заразе међу запосленима, разговарали смо са једним од медицинских радника, који је желео да остане анониман.

Тренутно, зграда Института је испражњена и дезинфикована.

– Зграда на Дедињу је дезинфикована, били су Руси пре два дана. Зграда је испражњена, нема оперативног програма, радимо само хитне инфаркте, пошто смо једини дежурни за хитни инфаркт. Малтене је зграда духова. Обустављени су сви програми. Леже само људи по шок собама. То што се оперише, или се отпусти кући или пребаци у друге болнице. Пошто је избио скандал и објављено писмо, све је обустављено – истиче један од здравствених радника.

Не зна се колики је број заражених, али је претпоставка да их има много више него што је објављено.

– Не могу да кажем колико има тачно заражених, јер се још тестирају. Данас иде једна група да се теститра у Институт за јавно здравље. Има их већи број него што је јављено. Никад се не зна. Тих скоро 70 што је било позитивно, били су у контакту са бар још 100 људи. Међусобно су се смењивали, због потребе кружења интензивне, полуинтензивне неге… Људи се сусрећу. Тако да ти који су били позитивни на том првом тесту, а други негативни, не значи нису и други добили након тога.

А све је почело, како наводи наш извор, одбијањем директора Милована Бојића да поступи по наредби надлежних.

– Директор је крив због тога што, када је дошла забрана и наредба да се раде само хитни случајеви, ми смо оперисали елективне, нормалне пацијенте, који су могли да дођу на операцију за три месеца, који нису били животно угрожени. И кад гомилаш толики број људи, оперисано је од забране стотинак њих, од тога десет одсто је било хитно. Остало је рађено као да се не дешава ништа у земљи.

Поред лекара, који нису имали адекватну заштиту и опрему, заразили су се и поједини пацијенти.

– Објављено је да је седам или десет пацијената заражено. Нису они сви ушли заражени. То је већ дискутабилно, који је пут уноса. То нико живи не зна. То не може да се утврди. Да ли је то био један пацијент или неко од здравствених радника. Опрему смо добили тек после тога, када је све букнуло. Сад имамо и визире и комбинезоне и све редом, али није била адекватна пре тога. Имали смо обичну опрему као кад радимо рутинске операције.

На питање због чега нису реаговали одмах и жалили се на недостатак опреме, наш извор нема дилему.

– Нема овде шта да се реагује. Ово је апсолутистички режим где нико ништа не сме да каже до једне особе. И то је кључ свега. Чак и старији професори Бојићу не смеју да кажу “а”, јер се сви нешто боје. Зато су писмом многи позитивно изненађени, што су људи најзад скупили снаге да нешто напишу, а да не сносе последице. Али и поред свега, неки су мишљења да је у писму све ублажено, како је то требало да се напише.

Здравствени радник истиче да је постављање Бојића за директора Института политичка игра.

– Сама чињеница да Институтом руководе људи који су морали да буду у пензији, те се проглашавају за врхунске менаџере… Само погледајте његове интервјуе… “Ја сам ово, ја сам оно, ја сам оперисао”… Па, он није прегледао пацијента од кад је завршио факултет. То говори колико се неко разуме у медицину. Друга ствар, главни саветник за хирургију има 73 године, човек који такође није ушао 20 година у салу. А сам се оперисао у иностранству, јер није веровао својим ученицима, које је лично учио на Kлиничком центру. Све је то велика политичка игра.

Тврдњу да је у питању политичка игра поткрепљује бројем тестова.

– Сад ођедном имамо тестове и визире. Одакле 250 тестова да се уради запосленима, а наводно нема тестова по Србији. Kо има моћ да на клинику доведе 250 тестова?

Директно