“Турски марш” Нађе из Ужица је химна карантина

Нађа Ђоковић (25) из Ужица је девојка која је направила песму о карантину уз музику Волфганга Амадеуса Моцарта и моментално постала хит на друштвеним мрежама.

За Нова.рс Нађа Ђоковић открива како је дошла на идеју да направи своју верзију “Турског марша” и колико јој је требало да све сними с обзиром да у појединим деоницама пева невероватно брзо. Она се бави певањем, глумом, свирањем, компоновањем, цртањем, моделингом, фотографијом, писањем, па не чуди што је сада, кад има више слободног времена, имала додатну инспирацију.

“Идеја је настала захваљујући доколици, дакле, исто као и сама филозофија, вишак слободног времена резултирао је појачаном инспирацијом за овако нешто. Текст није био проблем написати, просто је навирала инспирација базирана на тренутним околностима. Велики је био изазов, обзиром на темпо композиције, али нисам заиста веровала да ћу успети, јер се никад раније нисам опробала у нечем сличном. Не знам чак да ли бих умела да поновим, без грешке”, открива она.

Kада послушате њену верзију “Турског марша”, не можете да се не запитате из колико пута је успела да га сними.

“Снимила сам из другог пута, а након снимљеног, више ниједном нисам успела да поновим сасвим тачно! Иначе ми није природно да говорим превише брзо, напротив. Ово сматрам једним глумачким успехом”, каже Нађа за Нова.рс.

Погледајте њен видео:

А ево и речи песме, ако пожелите да певате с Нађом:

Ево, сваки дан, исти ми је план,
не знам где ћу, не знам шта ћу, па бежим у сан.
Руке пери, кожу скидај, чисти, рибај, гледај стан.
Пробала сам чак, спремити ручак,
рерна, рингла, нешто пуче и настаде мрак,
двадесет и шест година ни на помолу ми брак.
Вежбај клавир, не иде ми лако,
вежбај терце, а не звуче тако
Читај књигу, фокус ми је нула.
Гледам бледо исто као мула.
Ако кунем, пак, на очи пада мрак
у задње време напредује само притисак,
Е дал проћи више, људи, овог света смак.
Себе више не могу да гледам,
фали мало да се просто предам
Лудих мисли препуна ми глава,
Kаква ли бих изгледала плава?
Овај карантин, више није фин,
(да ли би ми пристајала ћерка или син)?
Не лупетај, Нађа, више, иди гледај филм.

Сваки дан ко да живим јуче ништа нема ново,
ех да бар имам неко куче да промени ово.
Сваки дан ко да живим јуче ништа ново нема,
не пипам ја до кујне више шта год да се спрема

Хајде опет кувај себи ту кафицу и запали цигарицу
само здраво, само јако, само тако,тако,
хајде, опет свирај,гледај,певај,блени,спавај,мучи,чисти
сваки дан је теби исти, да./2x

Онда када буде теби доста да понављаш све те исте ствари сваки дан и сваку ноћ,еее да,
онда ћеш ти опет да поновиш све те исте ствари, само мало да промениш поменутог реда.
Онда опет крени тако да разгледаш све те ствари што по кући чаме,стоје, а ти не знаш да постоје, шта сам ово куповала, који ће ми ово ђаво, за шта ли ми уопште све ово и служи?
Онда када буде теби доста да понављаш све те исте ствари сваки дан и сваку ноћ,еее да,
онда ћеш ти опет да поновиш све те исте ствари, само мало да промениш поменутог реда.

Хајде опет скувај себи ту кафицу и запали цигарицу,
само свирај, само певај, зевај, зевај,зевај,зевај,
шта да радим, шта да радим, шта да радим, шта да радим што већ нисам милијарду пута?!

Сваки дан ко да живим јуче ништа нема ново,
ех да бар имам неко куче да промени ово.
Сваки дан ко да живим јуче ништа ново нема,
не пипам ја до кујне више шта год да се спрема

Опет иста ноћ, опет иста ја, код куће се чује само стара промаја,
која тресне ту и тамо, зарад неког звука бар
Пролеће је ту, птице цвркућу, шта ми вреди ,вирус влада сад у ваздуху,
Брза пошта сад ме кошта, хоћу маску зелену

Почећу и сама да их правим, и на очи има да је ставим,
глупост људска , ипак, лека нема,
ништа нам се боље ни не спрема.
Сед’ кући аман, такав нам је план,
ко мислиш да дочекаш и следећи дан,
већу болест вести носе него ли и вирус сам.

Гледам слике из шездесет треће,
деда баби дао неко цвеће
Нека жена попреко их гледа,
Шта ли си јој запретио, деда?
Праштајте ми, о, лупетање то,
али све је ово мене много слудело,
Моцарт сам би, бар да може, мене тужио!

Сваки дан ко да живим јуче ништа нема ново,
ех да бар имам неко куче да промени ово.
Сваки дан ко да живим јуче ништа ново нема,
не пипам ја до кујне више шта год да се спрема

Хеј, хеј, барем да сам купила тај спреј да гланцам полице,
хај, хај, закуваћу самој себи чај, живели за очај

Нова