Аустрија потврдила постојање тајног споразума о повратку миграната у Србију

Аустријско Министарство унутрашњих послова потврдило је да постоји радни споразум са Србијом о враћању одбијених тражилаца азила, сазнаје ДW. Детаљи су означени као тајна, а нејасно је и како се споразум спроводи.

Мистериозни споразум је месецима изазивао буру у Србији, још откако је бивши аустријски министар унутрашњих послова Херберт Kикл прошлог септембра у једној телевизијској емисији тврдио да такав споразум постоји.

Аустрија, наводно, према том документу у Србију може да врати одбијене тражиоце азила уколико су ови раније прошли кроз Србију, а депортација у земље порекла није могућа.

На упит ДW у јануару ове године Kикл, утицајни политичар десничарске Слободарске странке Аустрије, поручио је да је такав „радни споразум“ испреговаран, али није био сигуран да ли је и потписан и како се спроводи.

Сада је Министарство унутрашњих послова у Бечу коначно потврдило: „радни споразум“ постоји, потписан је 24. априла прошле године. То је Министарство написало у одговору на парламентарни упит аустријских Либерала, у који ДW има увид. Либерали су имали детаљна питања о случају, страхујући да Аустрија на мала врата и кршећи људска права шаље одбијене тражиоце азила у Србију.

Међутим, одговори нису тако детаљни. Наводи се да билатерални споразум нема рок трајања, да га и аустријско и српско министарство унутрашњих послова може отказати у сваком трену, да би враћени мигранти у Србији били смештени у избегличке центре отвореног типа уз поштовање њихових права, а да би трошкове сносила Аустрија.

На конкретнија питања, рецимо шта Србија добија за узврат, одговор Министарства гласи: „О међусобним правима и обавезама које дефинише радни споразум је договорена обострана ћутња.“

У Београду мук

Српско Министарство унутрашњих послова је игнорисало све раније упите ДW о овој теми, а одговоре никада нису добили ни посланици „Двери“ и „Доста је било“.

Kако смо већ писали, према ранијем одговору бечког Министарства за ДW, могло се закључити да је „радни споразум“ сачињен на основу међудржавног Споразума Државне заједнице Србије и Црне Горе са Аустријом који је потписан у јуну 2003. године и регулише „враћање и прихватање лица са нелегалним боравком“. Тај споразум је још на снази, а баштини га Србија као правна наследница СЦГ.

У другом поглављу тог јавно доступног споразума стоји да Аустрија и Србија једна од друге могу да затраже („поднесу замолницу“) преузимање држављана трећих земаља или људи без држављанства „ако се докаже или учини веродостојним“ да су ти људи претходно боравили или прешли преко територије друге потписнице.

Дакле, у теорији, Аустрија може да тражи од Србије да прими рецимо држављанина Алжира који нема право да борави у Аустрији, ако се докаже да је тај прошао Балканском рутом преко Србије, а Алжир неће да прихвати његову депортацију кући.

Према том уговору из 2003, Беч би морао да поименце наведе кога би да пошаље у Србију, али онда Београд има три седмице да одговори на „замолницу“. Србија, дакле, према споразуму из 2003. није дужна да аутоматски прима одбијене тражиоце азила из Аустрије који нису српски држављани.

За сада нико није депортован?

Но и даље је мистерија како је све тачно дефинисано у прошлогодишњем уговору. Нејасно је и да ли је и колико људи на овај начин враћено у Србију. У новом одговору аустријског Министарства пише: „Тренутно се израђује концепт за спровођење радног споразума. Детаљи као и коначна форма још нису дефинисани.“

Из тога би се могло закључити да мигранти још увек нису враћани у Србију према овом споразуму. Бивши министар Kикл је пак тврдио да је сам „радни споразум“ предвиђао „пријем најпре око 200 особа“.

Након што је ДW о овоме писао, у фебруару је Светлана Палић из српског Kомесаријата за избеглице за Н1 изјавила да ниједан мигрант из азијских или афричких држава није враћен из Западне Европе у Србију по споразуму о реадмисији.

Дојче веле