Небојша Катић: Влада Србије дозволила да се десет одсто радника отпусти, то нисам видео у другим пакетима мера у Европи

Одлука државе да сваком пунолетном грађанину поклони сто евра је апсолутно бесмислен део економског пакета и мислим да би стручна јавност морала да изврши додатни притисак на Владу да од тога одустане. Још није касно, јер дистрибуција тог новца неће почети пре маја. Ни по коју цену се не би смело дозволити ово арчење новца. Држава не сме да баца новац у овако раној фази кризе и да не размишља о томе шта нас тек чека у месецима који долазе, изјавио је економиста Небојша Катић у видео-укључењу из Лондона.

„Сматрам да је обавеза стручне јавности да недвосмислено, јасно, гласно и организовано каже држави да то не ради. Ако држава ипак хоће то да уради, имам предлог да отвори посебан рачун за помоћ здравственом систему Србије и за помоћ несрећницима које ће ЦОВИД-19 уништити, где ће свако ко осећа да је ова мера бесмислена уплатити новац који је добио. Немојмо заборавити да је ово тек почетак кризе. Држава ће закључно са јулом испуцати највећи део својих адута, а ова криза неће трајати три месеца, неће трајати ни шест, она може потрајати годинама“, упозорава Катић.

На питање да ли би нам се економска криза десила и да немамо пандемију коронавируса, Катић је одговорио да „још од 2008. године живимо у надреалном финансијском стању, у коме се новац штампа бесомучно, у коме се каматне стопе налазе на нивоу на каквом нису биле никада у модерној историји, у коме се новац немилице даје свима“.

„Такав амбијент довео је до велике дестабилизације финансијског система. Банке су давале кредите и компанијама које не би могле ни да помисле да ће моћи да дођу до кредита, јер су банке могле да им наплате веће камате. Таква ситуација коју бих ја назвао наркоманском јер се читав економски систем навикао на ниске, готово нулте камате, довела је до тога да смо заправо ушли у неку врсту пирамидалне шеме“, сматра Катић.

„Огроман број људи остаће без посла“

Ако упоређујемо кризу из 2008. са овом у којој се налазимо, према свим наговештајима и проценама актуелна криза ће бити далеко тежа и дубља

Према његовим речима, прве пукотине појавиле су се у септембру 2019. године, када су банке одбиле да једна другој позајмљују новац, што је, како каже, била рутинска операција, па је ситуација била готово идентична оној какву смо видели пред кризу 2008. године.

“Сада је другачија финансијска криза, јер се њу надовезала и актуелна пандемија. Захваљујући коронавирусу, преко тог проблема је пребачено ћебе и он служи као апсолутни изговор за све. Ако упоређујемо кризу из 2008. са овом у којој се налазимо, према свим наговештајима и проценама актуелна криза ће бити далеко тежа и дубља. Последње упозорење из ММФ-а говори да ће ово бити вероватно највећа криза у модерној историји, која ће моћи да се упореди само са кризом из 1929. године“, истакао је Катић.

Одговарајући на питање шта нас чека у будућности и како ће криза утицати на обичног човека, Катић је изнео процену да ће огроман број људи остати без посла, као и да ће многи, у системима који то могу да омогуће, прећи на социјалну помоћ.

“Огроман број људи ће радити привремене и повремене послове, а многи ће морати да раде и по два-три или чак четири посла да би преживели. И неће моћи да се буне, јер ће добити одговор да је то све због коронавируса“, нагласио је Катић.

„Држава дозволила отпуштање десет одсто радника“

Оцењујући оправданост економских мера које је донела Влада Србије, саговорник Н1 истакао је да Влада није имала много избора и да је морала да изађе са “великим планом“.

Нико не обраћа пажњу на одлуку државе да експлицитно дозволи да се десет одсто радника отпусти, што нисам видео у другим пакетима мера у Европи

“Влада се држала неких узанси којих се држи и највећи део Европе, а то је да план буде на нивоу 10-11 процената БДП-а. Оно што је добро у том плану јесте механизам примене који је изузетно једноставан, али нажалост оно што је квалитет уједно је и мана јер су мере неселективне. Ова криза не погађа све равномерно, јер ће бити грана попут угоститељства и туризма које ће бити страховито погођене и где мере неће бити довољне да им се помогне онолико колико би морало. С друге стране, имаћете компаније којима помоћ није потребна, а које ће наравно искористити прилику и узети кад им се већ даје џабе. Зато бих сугерисао влади да крене са кампањом и мерама одвраћања да компаније које су маргинално угрожене не троше буџетска средства“, поручио је Катић, додајући да нико не обраћа пажњу на одлуку државе да експлицитно дозволи да се десет одсто радника отпусти, што, како каже, није видео у другим пакетима мера у Европи.

На питање да ли је реално предвиђање председника Србије Александра Вучића да Србија може да буде међу прве три земље у Европи по стопи раста, Катић је одговорио следећим речима

“Та врста изјава је таква да чак нећу ни да је коментаришем“.

Најаву председника Вучића да држава неће позајмљивати новац од ММФ-а с обзиром да има велике девизне резерве и 31 тону злата, Катић је прокоментарисао речима да “Србија прецењује своју позицију“.

„Курс динара је на бесмислено високом нивоу“

Сви параметри ризика на које се Србија ослања и на које гледа с оптимизмом су прецењени. Србија је у лошијој позицији него што то ти конвенционални параметри ризика говоре. То говорим због тога што је курс динара на бесмислено високом нивоу, што деформише све параметре ризика и уљуљкује власт

“Сви параметри ризика на које се Србија ослања и на које гледа с оптимизмом су прецењени. Србија је у лошијој позицији него што то ти конвенционални параметри ризика говоре. То говорим због тога што је курс динара на бесмислено високом нивоу, што деформише све параметре ризика и уљуљкује власт. Надам се да између реторике и стварног сагледавања ствари које власт ради постоји некакав ‘геп‘ и да власт ипак разуме у каквој се ситуацији Србија налази и да она није светла“, рекао је Катић.

Он је подсетио да Србија параметре ризика израчунава на бази бруто домаћег производа исказаног у еврима.

“Та величина је деформисана курсом динара. Дакле, што вам је курс динара јачи, вама БДП изгледа већи. Али то је бесмислица, то је лош параметар. То су параметри које може да примењује Немачка, која се задужује у еврима и која живи у еврима. Србија се заноси својим параметрима или да кажем овако: што је курс динара даљи од памети, то су вам параметри ризика бољи. Србија није у светлој ситуацији, њен спољни дуг је тренутно око 28,5 милијарди евра. Плашим се да ће Србија муњевито повећати своја задужења и да ће доћи у ситуацију из 2008. године. Немојмо заборавити да је Србија после те кризе изгубила девет година током којих је стагнирала и да је тек сада дошла на ниво БДП-а из 1990. године, нагласио је Катић, уз поруку да “нема простора за јуначење“.

Саговорник Н1 је упозорио да Србију, али и читав свет, чека драмататична криза.

„Буџетски дефицит покрити штампањем новца“

Када кажете да ћете имати највеће стопе у Европи, онда бих волео да видим калкулацију. Где сте то видели, како сте то израчунали? Јер, не само да сте израчунали колика ће бити ваша стопа, већ знате и колико ће друге државе расти. То су бесмислице и то одговорна власт не сме да ради

“Било какво ширење оптимизма и олаке изјаве говоре о томе да је власт неозбиљна. Предложио бих власти да се не задужује напољу, већ да буџетски дефицит покрива штампањем новца. Да се домаћим новцем покривају домаћи трошкови. Данас то раде све државе. Штампаним новцем централне банке попуњавају буџетске рупе. Морате штампати свој новац и својим новцем покушати да санирате проблеме са којима сте сучени“, поручио је Катић.

Изјаве попут оних да ће Србија имати највећу стопу раста у Европи, Катић сматра бесмисленим јер их, како каже, није могуће поткрепити ниједном чињеницом.

“Када кажете да ћете имати највеће стопе у Европи, онда бих волео да видим калкулацију. Где сте то видели, како сте то израчунали? Јер, не само да сте израчунали колика ће бити ваша стопа, већ знате и колико ће друге државе расти. То су бесмислице и то одговорна власт не сме да ради. Та врста оптимизма нам није потребна, јер нема већег оптимизма од озбиљности“, закључио је Катић, додајући да “није битно да добијате похвале од Светске банке или ММФ-а, већ да грађани виде да добро живе“.

Н1