Да ли се на олтар страха полаже слобода, правда, право и људско достојанство?

Драги моји који сте се уплашили за своју и туђу безбедност јер ја и други одлазимо у храмове ради службе Божије и ради причешћа, а због тога што вам је „струка“ рекла да је такво наше понашање опасно по вас. Осећам потребу да вас подсетим да смо овде где смо не због верујућих, него управо због „струке“.

Да се разумемо поштујем струку али не поштујем „струку“. Струка се са овом епидемијом ухватила у коштац, а за њом остале медицинске струке, па затим и цело друштво. Како се струка носи са овом епидемијом, биће тема стручних анализа. Злонамерни, али и други, већ сада јавно критикују струку што је била неспремна, погрешно реаговала и погрешно лечи од болести која је узрочник ове епидемије. Често се у тешким временима док траје непосредна опасност предузимају тешке мере, често погрешне, али нико не доводи у питање да ли треба струка то да чини. У таквој ситуацији оспоравати ауторитет онога који води акцију често је равно саботажи и субверзији. Зато ни један хришћанин није позвао на непоштовање мера које саветује и налаже струка, без обзира да ли има дилема око њихове оправданости, учинковитости па чак и штетности.

Међутим, док струка води борбу и изналази решења, „струка“ организује лов на вештице како би постигла само себи знане циљеве, за које би неко рекао да је тражење изговора за своје лоше поступање. Први на удару „струке“ смо ми хришћани, одувек омиљена мета онима који желе да прикрију своје лоше поступање и постигну своје нечасне циљеве. „Струка“ распаљује страх људима убеђујући их да ће их хришћани заразити. Људи слуђени хистеријом захтевају хапшење нас хришћана и ускраћивање медицинске помоћи хришћанима, а све праћено тешким вређањем. „Струка“ пропушта да идентификује стварне узрочнике епидемије као и стварна понашања која су узрочници распламсавања епидемије, као и како се са тиме борити, али не зато што је злонамерна, не, разлог је много баналнији и бизарнији, они напросто не знају шта чинити, нити имају довољно људскости да то кажу, односно послушају онога ко зна. Због тога они полазе од сопствених уврежених предрасуда и на њима, без стручног објашњења, дају „стручне“ проскрипције хришћана, проглашавајући нас за оправдање тешке ситуације у којој се налазимо. Дакле, кршећи правила струке, кршећи устав и закон ове државе, и на крају, злоупотребљавајући позицију коју имају.




Зашто ово све пишем, не ради хришћана који ће до краја времена одлазити у храмове и причешћивати се, и онда када се то буде вршило искључиво по катакомбама и по тамницама, него управо због свих дивних људи које је ова „струка“ слудела и којима одузима разум како би им одузела слободу и постигла своје баналне циљеве.

Да би се неко понашање прогласило за опасно јер је узрочник инфекције, није довољно да се устврди да постоји апстрактна опасност, мора постојати верификована конкретна опасност, нарочито ако ће се на основу тога ускраћивати и ограничавати неко право и слобода. Извесно је, на основу свих доступних стручних података, да струка у току ове епидемије није утврдила ни једно жариште инфекције ни у једном од храмова Цркве, нити је утврдила да се неко инфицирао било којом верском праксом у храмовима Цркве. Штавише, од кад се струка бави научним верификовањем појава из свог домена експертизе, није утврдила у било којој епидемији ни једно жариште инфекције ни у једном од храмова Цркве, нити је утврдила да се неко инфицирао било којом верском праксом у храмовима Цркве. Дакле помињање храмова и верске праксе у контексту опасности од инфекције је у супротности са досадашњим верификованим искуством струке. (Своје тврдње ограничавам на Православну Цркву)

На страну сад овај покушај скретања пажње са себе и са своје одговорности. Него нека нам „струка“ објасни како то пракса одласка у храм у ком борави неколико десетина људи укупно сат ипо времена у току дана је већа опасност од рецимо одласка у супер маркет који ради седам часова дневно, у ком раде десетине запослених, у који улазе стотине и хиљаде људи. Нема објашњења, осим да се корпорацијама не сме замерати. Али да се разумемо не указујем на кривце него указујем на недоследност „струке“. Нека нам „струка“ појасни које је још то ризично понашање због ког они падају у хистерију, као и скалу ризчности по којој се њихове „стручне“ лампице пале за јавно деловање. Да ли дневно умре више људи од последица пракси које су јавно афирмисане, а на које „струка“ остаје нема? Алкохол? Дуван? Гојазност? Банално зар не, али нема застрашивања јавности. Питање је да ли би требало макар упозорити, као и указати на штетност пракси које афирмишу ове пошасти.

Манипулације, познатим чињеницама, статистичким подацима, знањем и незнањем, страхом за себе и ближње је евидентна и неспорна. Питање је да ли пристајемо да постанемо део руље која тражи кривца кога ће линчовати како би загасила своју преплашену савест.

И још нешто, слобода се тешко осваја и стално се брани и чува, а очигледно се губи у тренутку уколико нас неко довољно застраши. Страх је природна појава и свако од нас подлеже страху, али да ли се на олтар страха полаже слобода, правда, право и људско достојанство?

Драгослав Љубичановић



5 Коментара

  1. @———DOSLJACKI-DRUGOSRBIJANCI KOMUNJARSKI POTOMCI KOZOJEPCI,OVCI BRABONJI I“novi sitni kokosari,jadne neizivljene gresne pogane duse sluge,radikalskog sipca zvalavog,izgubili su najvrednije sto im je ostalo od predaka davno umrlih….(tako zvani srbi-starosedeoci)?????
    KO NEMA SVETLU PROSLOS PREDAKA
    IMA POGANU SADASNJOST A O“JADNIM NJIHOVIM POTOMCIMA SUVISNO JE TROSITI RECI“.AKO IH BUDU IMALI.???

  2. U teškoj je situaciji srpski narod. I to mnogo dugo traje. Narod je ne zaštićen od ogromne propagandne mašinerije koja ga lomi i oduzima mu slobodu misli i govora. Slobodu kretanja i slobodu da poštuje svoju veru. Ja upravo tu vidim veliku ulogu i značaj crkve i sveštenika jer Bog je sloboda i ljubav i pravo na dostojanstven život, pravo na pravdu. Narodu je neophodna uteha i osnaženje. Pomoć u borbi sa zabludama. Narod služi pogrešnim stvarima. Obrušava se na vernike i u svom strahu od bolesti čini progon. Vera je izgubljena, nade nema. Sveštenici treba da ispravnim postupanjem pomognu svom narodu da izađe iz ove smutnje, da osnaži i oslobodi svoj duh i da se okrene pravim vrednostima. A to su istinoljubivost, pravednost, poštenje, rodoljublje, vera i povratak nade u dobro.

  3. Апсолуно подржавам став и писање аутора и ја делим исто схватање а пнашам се по УСТАВУ СРБИЈЕ а не по некаквимђодлукама неке криминалне групе која себе назива владом у ванредном стању. Питање је зашто је та кримнална група извршила државни удар и сам себе поставила не челу државе суспендујући СКУПШТИНУ СРБИЈЕ КАО НАЈВЕЋЊ ЗАКОНОДАВНО ТЕЛО У СРБИЈ СТАРИЈЕ И ОД ПРЕДСЕДНИКА И ОД ВЛАДЕ СРБИЈЕ. Зато идем у цркву имзато и шетам кад год могу не гледајући на сат и време јер ми УСТАВ СРБИЈЕ ГАРАНТУЈЕ СЛОБОДУ КРЕТАЊ, СЛОБОДУ ВЕРОИСПОВЕСТИ И СЛОБОДУ ГОВОРА А ОВА КРИМИНАЛНА ГРУПА БИ ДА МИ СВЕ ТО ОДУЗМЕ БЕЗ ИКАКВОГ ОБРАЗЛОЖЕЊА И ДОКАЗА.

  4. Нема потребе да претерујемо. Нема потребе да постоји доказ да се неко инфицирао у цркви, чињеница је да ипак траје неко ср… напољу и да нема потребе ићи у „силу Бога“, да би и сад нападно показивали колико смо близу Богу. Знамо да су храмови пуни за Васкрс и тако треба да буде, али никакве потребе за тим нема сада. Потпуно су претерали с мерама и“струка“ је катастрофа, али нема потребе ратовати с истима око овог питања. Видећемо ми какви смо верници кад све ово прође.

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.