Не стиди се да се прекрстиш

Крсним знаком се осењујемо тј. крстимо се, прво ради тога да би тај знак на нама видео Бог. Да, браћо Бог види када се ми крстимо, када стављамо на себе знак крста. А неки од вас се крсте немарно, брзајући, и нимало се не удубљују у то што чине! Грех је тако крстити се! Ваља се крстити са пажњом и страхопоштовањем. Кажеш – нема силе у крсту?! Није тачно, има у крсту силе, и то велике, када се крстиш како треба – са вером и страхопоштовањем, и мислећи о томе шта заправо чиниш.

Крсни знак је знак због кога Бог обраћа Своју пажњу на нас и због кога на нас излива Своју спасоносну доброту. Крсни је знак онај печат због кога Бог прима наше молбе. Молити се, знаменујући се крсним знаком, значи молити се, искати нешто у име Исуса Христа: „Ја нисам дошао сам, мене је Исус Христос послао к Теби, Господе! А да је то стварно тако, сведочи печат Његов на мени – крсни знак!“

Ако, пак, мислиш, човече, да у крсту нема силе, зашто се онда уопште и крстиш? Или никако не стављај на себе крста, и онда ће сви знати да ниси Хришћанин, или га стављај онако како треба: не брзајући, са страхопоштовањем и пажњом, удубљујући се у то што чиниш!Значи, ми се осењујемо крсним знамењем да бисмо привукли на себе благодат Божију.



И још се крстимо тога ради да би то видео лукави, наш непријатељ – ђаво. Да, браћо, нека и лукави види како се ми осењујемо крсним знаком, нека види зато што он тај знак не воли. Као што се боји Самог Исуса Христа, тако се исто лукави боји и знака Христовог – Крста. Крст је најпоузданије оружје против ђавола, најјача заштита од њега, најоштрији мач против – непријатеља…

Крсни знак чува нас и штити од сваке непријатељске силе. Када ваљано ставимо на себе крсни знак, онда нас Анђео Христов чува и штити. Ђаво бежи од крсног знака, а Анђео нам на крсни знак прилази.Најзад, ми се крстимо и ради тога да бисмо пред другима исповедали Исуса Христа, Који је распет на Крсту – да, нека људи виде Кога ми то исповедамо, у Кога верујемо, у Кога се надамо, Кога волимо, Кога поштујемо! А тебе је, међутим, понекад стид да се прекрстиш! Знаш ли ти какав грех тиме чиниш? То значи да се стидиш што си Хришћанин – стидиш се што припадаш Христу, што у Христа верујеш, у Христа се надаш, Христа поштујеш и волиш!…

Не, немој се стидети да признаш да си Хришћанин, да си Христов, иначе ће се Исус Христос постидети да те призна Својим на Страшном суду Своме и неће хтети да те прими у Царство Небеско. Према томе, ми се крстимо ради тога да бисмо показали да смо Хришћани, да би то видео Бог, да би видео Анђео-Чувар наш, да би видео лукави и да би људи видели да смо Хришћани.

По томе како се човек крсти, може се одредити и какав је Хришћанин. Чак се може и овако рећи: „Како се ко крсти, тако и верује“! У духовном животу у свему се почиње од малог. Ко испуни мало, утврђује се у већем. Из мајушног семена страхопоштовања израста велико стабло хришћанске побожности.

Свети Серафим Саровски



ИЗВОР: https://prijateljboziji.com

1 Коментар

  1. Evo moje svedocenje : Cerka mi je uletela i sobu i pocela da vristi kako baka cudno sedi.
    Otrcao sam da je vidim, neprirodno je bila opustena i obzirom da je imala setajuci puls, pretpostavio sam da je popila lek za smanjenje pritiska. Izmerio sam je pritisak, nije ga bilo, niti pulsa. Komsija prvi mi je lekar i hitno je dotrcao da je reanimira. Nije uspevao i rekao mi je da je umrla. Ja sam nesveno je zakrstio i tog momenta je pocela da krklja i da je izlazi pena iz usta. Komsija je hitno nastavio reanimaciju i posle par minuta je otvorila oci sva zacudjena. Netreba da vam kazem da sam do tada mislio da je krst znamenje, a ne i sila i spasenje kako pesma kaze ! I to nije sve. Kad je sin dosao sa faksa, baka mu je ispricala kako sam je spasao sa krstom, a sinu sam rekao da izvede psa koji je smesten na terasi u kucici ! Opet je, sada sin, zavikao da se pas ne pomera i ako ga je drmao ! Ja sam ponudio keru njegovu omiljenu lopticu, on je lezao otvorenih ociju bez mrdanja. Onda sam mu da cvarak, nista. Sada vec svestan dogadanja, zakrstio sam kera i on se odjednom trgao, ustao i tresuci se od straha krenuo da njusi po stanu, bio je lovac !
    Odveli smo ga kod bake u sobu, nije reagovao i sin ga je izveo napolje. Tada sam se setio prica iz davnina, da kad smrt dodje, mora nekog da odvede sa sobom.
    E braco Srbi, od tada verujem da je krst sila i spasenje i na kraju znamenje ! Boze dragi, oprosti nam i pomozi nam u nasem maloverju i neverju !

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.