Нишки кооперанти Бенетона гасе фирме, преко 500 радника остаје без посла
Половина кооперантских фирми које раде за италијанску компанију Олимпиас у Нишу која је ексклузивни добављач Бенетона, започела је или најавила скоро гашење производње. Према сазнањима Истиномера, за сад су три фирме званично поднеле захтев АПР-у за ликвидацијом, а радницама је најављено гашење још две фирме, што значи да ће без посла остати између 500 и 700 људи.
Италијанска фирма Олимпиас је добављач светски познатог Бенетона још од 2011. године када је Бенетон купио погон нишке фабрике Нитекс и у нашој земљи започео сопствену производњу. У то време Олимпиас је био само један од бројних коопераната Бенетона, међутим, 2016. Бенетон продаје своју фабрику Олимпиасу и званично напушта Србију. Тако је Олимпиас формално преузео контролу над производним процесом, али и контролу над преосталим кооперантским фирмама које су такође доминантно у италијанском власништву.
Ипак, према сазнањима Истиномера, чак пет кооперантских фирми су у протеклих месец и по дана започеле процес гашења у АПР-у или радницима отворено најавиле ликвидацију фирми: Тецностиро, Нора Сербиа, Тессил гроуп, Мартyтеx и Тусцан фамилy.
Руководство кооперантске фирме Тессил гроуп, фирме која је на крају 2018. запошљавала 213 радника, поднело је захтев за гашење фирме 21. априла ове године. Kао разлоге наводе вишемесечно лоше пословање, али и проблеме настале проглашењем ванредног стања због пандемије корона вируса, као што је ограничење броја радника у погонима.
“Наиме, услед поремећаја и вишемесечне кризе на тржишту текстилних производа, што је изазвало и драстичан пад потражње за нашим услугама, пројекције будућих резултата пословања су изузетно негативне, на шта је додатно (пресудно) утицало проглашење ванредног стања на територији Републике Србије због ширења заразне болести ЦОВИД-19 изазване вирусом САРС-ЦоВ2, као и све донете пратеће мере, укључујући посебно последње мере ограничења броја радника у сменама у зависности од површине објекта у којима раде“, наводи се у захтеву за ликвидацијом у који је Истиномер имао увид.
Једна од радница ове фирме каже за Истиномер да су их све позвали да дођу раднице на боловању и жене на породиљском.
„И онда су нам саопштили да се фирма затвара, и да од следеће недеље долазимо у групама од по 15 људи да потписујемо отказе“, прича за Истиномер.
Захтев за гашење поднела је и фирма Тецностиро са идентичним образложењем као и Тессил Гроуп.
„Претпрошлог петка су звали из правне службе и рекли нам да је започет поступак ликвидације и да ћемо све добити отказ. Била сам шокирана. Овако нећемо добити ни отпремнине нити било шта друго, можемо само на биро”, каже за Истиномер Светлана Стојановић, радница кооперантске фирме Тецностиро.
Држава суспендовала Закон о раду у случају индијских радника
Тецностиро је на крају 2019. године, према званичним подацима, имао 343 запослена. Власник је италијански држављанин Гиоргио Паван који је пре доласка у Србију водио текстилне фирме у Хрватској коју је напустио у потрази за јефтинијом радном снагом ван граница ЕУ. Тецностиро је основао 2014. године неколико месеци након напуштања Хрватске у којој су медији писали о бројним кршењима радничких права фирми у његовом власништву.
Пре Тецностира гашење је од АПР-а затражила – и добила – кооперантска фирма Нора Сербиа. Ова фирма у власништву хрватских и италијанских држављана је захтев АПР-у поднела 14. марта, само дан пре него што је проглашено ванредно стање. У Нори су за Јужне вести кратко навели да гашење нема везе са пандемијом корона вируса, већ са тим што директор одлази у пензију. Нора Сербиа је на крају прошле године, према званичним подацима, имала 122 запослена.
Наша саговорница наводи и да је још један кооперант Олимпиаса, фирма Мартyтеx, такође пред гашењем, али да процес није формално започет због лошег здравстеног стања власника фирме Роберта Сцапинелла.
У Мартyтеx-у нису одговарали на питања Истиномера, али хрватски медији су писали да је Сцапинелло слично урадио у Ријеци оставивши празну фабрику, а раднице без исплаћених зарада.
„Раднице су нашле празну творницу, стројеви у Србији“, објавио је портал ХРТ-а у јануару 2013, само шест месеци пре него што је Сцапинелло у Нишу основао Мартyтеx.
Према тврдњама више запослених, пред гашењем је и Тусцан фамилy, али је ликвидација ове фирме пролонгирана због тога што, како наводе, пословање фирме тренутно проверава финансијска инспекција.
Истиномер је, поред горепоменутих кооперантских фирми, у вези са гашењем производње контактирао и главну компанију Олимпиас која ради за Бенетон, али до објаве текста одговоре нисмо добили. За додатне информације смо били ускраћени и у Министарству привреде, док нам је председник Регионалне привредне коморе Ниша Александар Милићевић рекао да није у могућности да одговара на наша питања, јер нема “одобрење чланице“ Kоморе, односно Олимпиаса.
Интересантно је да је Олимпиас у децембру прошле године отпустио 40 радница/ка, међутим, том приликом су у Управи фабрике за Јужне вести изјавили да је реч о „нормалним флуктуацијама типичним за тржиште моде“ и да нових отпуштања неће бити.
Под којим условима Индијци граде српске путеве?
Током читавог ванредног стања компаније у оквиру Олимпиас-а нису прекидале производњу, а поједини радници су почетком априла протестовали због небезбедних услова рада, али и пребукираних аутобуса у којима се возе до посла услед пандемије вируса корона.
„Сви су забринути јер нема тоалет папира, средстава за дезинфекцију руку. Понашање је неиздрживо. Жене седе једна иза друге и дахћу у врат једне другима. Сваки дан је тензија, зову особе које су на боловањима да се што пре врате на посао. Дали су по један пар рукавица, али такво је радно место да се са рукавицама не може радити“, изјавила је за Јужне вести једна од радница фирме Олимпиас Kниттинг.
Олимпиас је критике радника демантовао истичући да се поштују све здравстено-безбедносне препоруке, као и да “сви имамо радну обавезу, док држава не нареди другачије“.
Несигурност и рад испод сваког минимума
Бојана Таминџија, координаторка Цлеан Цлотхес Цампаигн (ЦЦЦ) за Србију, међународне иницијативе посвећене побољшању услова рада у глобалној индустрији одеће, истиче да је масовно гашење Бенетонових добављача у Србији “класичан пример реорганизације производње у ланцу снабдевања великих компанија“.
„Без обзира да ли имате уговор на одређено или неодређено, послове у текстилној индустрији карактерише прекарност. Оног тренутка кад бренд нема интереса за одређеним производним погонима, увек се нађе начин да се они угасе. Раднице и радници се по потреби запошљавају и отпуштају, производња се сели из једне земље у другу, чему доприноси и чињеница да је текстилна индустрија, за разлику од других грана, “лако преносива” јер не тражи гломазне машине и захтевну инфрастуктуру“, објашњава Таминџија.
Истраживање Цлеан Цлотхес Цампаигн из 2017. показало је да су запослени у кооперантским фирмама Бенетона у Србији међу најугроженијим радницима. Пријављени су на минималац, али често зарађују и испод тога, прековремени рад је неплаћен, мобинг како би се постигла норма је нормалност, а синдиката нема.
„Што се тиче синдиката, немојте да сте наивни. То овде не постоји, нигде у оквиру Олимпиаса. Ово је тешко зарађен новац који би требало да буде дупло плаћен. Послодавац вам душу вади, стално пише опомене ако немате продуктивност, ако одеш у тоалет не можеш да постигнеш норму, па вам се ни не исплати да вршите нужду. Ноге вам отекну од целодневног стајања“, каже за Истиномер једна од радница фирме Тецностиро.
Претходних година запослени у Олимпасу више пута су се анонимно жалили Инспекцији рада због прековременог рада, кршења безбедности на раду, али и због закључаних тоалета, међутим, мало шта се променило.
„Инспекција дође ради реда да испоштује форму, а кад оде ми смо опет препуштени сами себи“, истиче она.
Уједињене праксе Бенетона: Извуци профит и бежи
Долазак Бенетона у Србију је историјски, јер је у питању највећа европска компанија у области текстила, изјавио је 31. јануара 2011. тадашњи министар економије Млађан Динкић приликом потписивања споразума са италијанском фирмом.
„Ниш заслужује најбоље“, додао је Динкић.
У мају исте године Бенетон је купио текстилно предузеће Нитекс чиме је добио чак 65.000 квадратних метара пословног простора по почетној цени од нешто више од три милиона евра. Агенција за страна улагања је овој мултинационалној компанији одобрила субвенције од 9.000 евра по радном месту, а према писању Јужних вести, Бенетон је до 2015. добио 10,5 милиона евра на име запошљавања 1.900 радника. Додељивање субвенција Бенетону поред упитних бенефита за дугорочни привредни развој Србије, спорно је и због тога што Бенетон није директно запошљавао раднике, већ његови многобројни кооперанти.
Ухапшени радник: Борба у Јури је борба за све раднике у Србији
Без велике помпе у 2016, само пет година од куповине Нитекса, италијански гигант напушта Србију, а послове формално пребацује на фирму Олимпиас која је до тада била један од коопераната.
Актуелно гашење фирми и отпуштање радника у Нишу није непозната пракса за кооперанте Бенетона. У 2015. години власник фирме „Планет систем МГ Сербија” Марино Гато отпустио је све раднике и отишао из Србије. Гато је радницима остао дужан неколико плата, а отишао је чим је почела инспекцијска контрола његовог пословања. У Бенетону су се тада бранили да нису имали никакав утицај на кадровску политику или пословање ове фирме која је од радника, приликом потписивања уговора о раду, незаконито тражила и да потпишу бланко отказе.
Бенетон и његови многобројни кооперанти раде и у Хрватској и Румунији. Бенетон у Хрватској послује од 2000. године, а у медијима је забележено више случајева изненадног гашења кооперантских фирми и неисплаћивања зарада запосленима.
Таминџија сматра да ће се иста ствар десити и у Србији осим ако државни органи не утврде да је било кршења закона које тешко може да се сакрије.
„Део производње ће вероватно преузети директни подуговарач или ће бити пребачена на другу локацију, а за већину радница и радника у Нишу исход је исти – губитак посла“, закључује наша саговорница.
Саша Драгојло / Истиномер
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.