Како да уложите 1.200 евра, а зарадите 9.000

(Фото: Shutterstock)

Oд производње лековитог, ароматичног и зачинског биља може се обезбедити завидна економска егзистенција чланова пољопривредног газдинства. За гајење једногодишње биљке невен на једном хектару неопходно је улагање од око 800 евра, а може се остварити приход од 5.000 евра. За производњу белог слеза, улагање износи око 1.200 евра по хектару, а приход може да достигне чак 9.000 евра.

Улагања у обраду земљишта, припреме за садњу и бербу за гајење седмогодишње биљке матичњака на једном хектару износе око 1.200 евра и то само у првој години, док су приходи од друге до седме године око 6.000 евра годишње, што је укупно чак 36.000 евра, наводи се у саопштењу министра Милана Кркобабића.

Поред неопходних агрономских знања која се стичу на стручним курсевима, пољопривредно газдинство које почне производњу лековитог биља требало би да уложи још око 4.000 евра за набавку сушаре капацитета две тоне, а дестилатор чија је цена око 15.000 евра може лакше да се набави ако се пољопривредна газдинства удруже.




Сакупљањем лековитог биља у Србији се бави и од тога живи 4.000-5.000 грађана, док се откупом бави 30 до 40 мањих и већих фирми. Највише се обезбеђује: клека, липа, зова, хајдучка трава, кантарион, бели слез и мајчина душица.

Процењује се да површине под лековитим, ароматичним и зачињским биљем у Србији могу бити и два-три пута веће. Да то може бити исплатива производња, сведочи податак да је у првих шест месеци 2014 године Србија извезла 1.800 тона лековитог, ароматичног и зачинског биља у вредности 7,6 милиона долара, док је истовремено увезено 1.184 тоне у вредности од 4,4 милиона долара.

Увозимо етерична уља, козметичке и друге прерађене производе од лековитог биља. Извоз се повећава из године у годину. У 2017. години из Србије је извезено лековитог биља у вредности од 16 милиона долара. Шансе за већу производњу су у повећању извоза, али и супституцији увоза.

Лакше ако се удружи

Министар Милан Кркобабић посебно наглашава неопходност удруживања и виши степен прераде.




„Чињеницу да се потрошња лековитог, ароматичног и зачинског биља, као и шумских плодова у свету сваке године повећава за око пет процената, Србија би требало да искористи и вишеструко повећа своју производњу и истовремено примени високе технологије и иностраним купцима продаје полупроизводе или производе вишег степена прераде – биљне екстракте, етарска уља за козметичку и фармацеутску индустрију, спаковане чајеве и фитопрепарате, што је до сада примењивано у мањем броју случајева“, наглашава Кркобабић.

Препорука стручњака је да се лековито биље у Србији у плантажној производњи може успешно гајити на целој територији републике, уз обавезну примену добре пољопривредне праксе и принципа органске пољопривреде.

Сакупљање у природи, уз комбиновање са плантажном производњом, препоручује се у брдскопланинским регионима Старе планине, Таре, Делиблатске пешчаре, Фрушке горе, Маљена, Проклетија, Сувобора, Медведника, Сићевачке клисуре, Сокобање…

Национални тим за препород села Србије позива повратнике из иностранства и све друге заинтересоване да уложе лична средства, започну производњу лековитог, ароматичног и зачињског биља, да се удруже у специјализоване задруге и очекују добру зараду.



RTS

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.