ЧУДНО САЗНАЊЕ: Више од пола нашег тела није људско

Научници тврде да људске ц́елије чине само 43% од укупног броја ц́елија у телу. Остало чине мискроскопски „насељеници“.

Откривање овог скривеног дела нашег микробиома брзо мења разумевање болести од алергије до Паркинсонове болести.

Без обзира колико се темељно купате, готово сваки превој вашег тела прекривен је микроскопским створењима. То подразумева бактерије, вирусе, гљивице и археје (организми који су изворно погрешно класификовани као бактерије).



Највец́а концентрација овог микроскопског живота је у мрачним дубинама црева, без кисеоника.

Људски геном – цео сет генетских упутстава за човека – састоји се од 20.000 упутстава које се називају генима. Али збројите ли све гене у нашем микробиому заједно, настаје бројка између два и 20 милиона микробних гена.

Микробиолози тврде да ми немамо само један геном, гени нашег микробиома су у основи други геном који појачава нашу активност. Оно што нас чини људима је, према њиховом мишљењу, комбинација сопствене ДНK, плус ДНK наших микроба у цревима.

Било би наивно мислити да носимо толико микробиолошког материјала, а да он уопште не делује или да нема никакав утицај на наше тело. Наука је брзо открила улогу коју микробиом има у варењу, регулишуц́и имуни систем, штитец́и нас од болести и стварајуц́и виталне витамине.



То представља сасвим нови начин размишљања о микробном свету. До данас, наша веза са микробима углавном је била заснивана на непријатељској основи.

Антибиотици и вакцине су оружје које нам је помогло да се излечимо од многих болести и да спасемо велики број живота, али неки истраживачи су забринути да је наш напад на „лоше момке“ нанео небројену штету нашим „добрим бактеријама“. Стога смо сведоци огромном и застрашујуц́ем порасту аутоимуних болести и алергија.

Стручњаци наводе да тамо где су радили на микробиому уочавају како промене микробиома, које су се догодиле као резултат успеха борбе против патогена, сада доприносе читавом новом низу болести са којима морамо да се суочимо.

Микробиом је такође повезан са болестима попут болести црева, Паркинсонове болести, па чак и депресијом и аутизмом. Гојазност је још један пример.

Микробна медицина је у раној фази, али неки истраживачи сматрају да ц́е прац́ење нашег микробиома ускоро постати свакодневица која пружа значајне информација о нашем здрављу.



Wебтрибуне.рс

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.