У Бундестагу указују на кршење људских права у Црној Гори, бруталне полицијске акције и прогон СПЦ

У поруци Комисије за људска права Бундестага истакнуто је да имовина СПЦ може бити предата црногорској православној цркви, коју ниједна канонска црква није званично признала. Посебан осврт је усмерен на бруталне полицијске акције, односно употребу силе против представника СПЦ, као и на неадекватност полицијских мера приликом хапшења свештеника.

Међународна комисија Будестага за људска права (ИПМК) је тражила од немачког парламента да пажљиво прати како се крше људска права у Црној Гори и истражи привођење владике будимљанско-никшићког Јоаникија и других свештеника СПЦ на православни празник.

Комисија је скренула пажњу на чињеницу да сукоб, који подстиче политичке и верске несугласице у Црној Гори, не налази одговарајућу подршку на међународном нивоу, као ни међу западним парламентарцима, и у великој мери се једноставно прећуткује. У ИПМК подсећају да у Црној Гори трају вишемесечни протести изазвани Законом о слободи вероисповести који је усвојен у децембру 2019. и који представља претњу по имовину и светиње Српске православне цркве, преноси Балканист.

Немачки посланици мисле да би овом закону требало посветити велику пажњу.

Немачки активисти за људска права истичу да секуларна држава мора бити неутрална по свим верским питањима и не сме доносити одлуке које дискредитују ову или ону религију.

„Доминантну улогу има принцип раздвајања политике и религије“, нагласили су у ИПМК. „Ми, чланови међународне комисије Бундестага за људска права, позивамо све политичке снаге да заштите права слободе мишљења, савести и вероисповести предвиђене свим међународним конвенцијама“, каже се у поруци коју је потписао посланик Бундестага Валдемар Герт, председавајући овом комисијом.

Подсећамо да је црногорска полиција 12. маја ухапсила владику Јоаникија и седморицу свештеника будимљанско-никшићке епархије због литије на празник Светог Василија Острошког. Јоаникије је оптужен да је организовао масовно окупљање током карантина. Масовни протести са захтевом да се свештеници ослободе одржани су у Подгорици, Никшићу, Будви, Бијелом Пољу, Беранама и Плевљима. Приликом растеривања демонстраната полиција је користила шок бомбе и сузавац.

Sputnjik