У 12. веку, на једно време нестао је Месец ─ стручњаци су утврдили шта се догодило

Према прорачунима НАСА, у Европи је између 1100. и 1200. било седам потпуних помрачења Месеца. Многи хроничари тог времена записивали су такве догађаје, а један од њих описао је изузетно тамну помрчину која се догодила у мају 1110.

„Пете ноћи у мају појавио се Месец који је прво блистао, а касније је сијао све слабије и слабије, да би се током ноћи потпуно угасио. Није било ни светла, ни кугле, ништа се није видело“, записао један од писаца значајне англосаксонске Хронике Питербороуа.

Од тада, многе научнике занимало је шта се заиста догодило, зашто је то помрачење Месеца било тако тајанствено и мрачно, пише часопис „Сајенс алерт“.

„Очигледно се радило о ‘црном’ помрачењу Месеца, када он постане тотално невидљив, уместо да сија познатим бакарним сјајем“, писао је неколико векова касније познати енглески астроном Џорџ Фредерик Чејмберс.
Чејмберсова претпоставка из 19. века данас се показује као нетачна, пошто су научници, узимајући узорке из ледника од пре 1000 година, закључили да се прави узрок појаве налази у џиновском облаку пуним сумпорних честица избачених током неке од вулканских ерупција, који је у то време летео стратосфером. Због њега небо је месецима, чак годинама изгледало тамно.

Испрва, научници су претпостављали да се ради о вулкану Хекла на Исланду, познатом и као „Врата пакла“, међутим, утврђено је да он у то време није било његове ерупције. Како би утврдили шта се тачно догодило, стручњаци су почели да трагају за средњевековним записима у којима се помињу неуобичајена помрачења Месеца и наишли су на запис из Хроника Питербороуа.

Иако је то помрачење добро познато историчарима астрономије, стручњаци до сада нису помишљали да би „црно“ помрачење могли да узрокују вулкански аеросоли из стратосфере.

Пошто је Хекла испала из игре, научници сматрају да је за честице сумпора у ваздуху крив јапански вулкан Асама, који је 1108. имао вишемесечну ерупцију.

„На врху се појавила ватра, а околину је прекрио дебео слој пепела. Пиринчана поља нису могла да се обрађују. Никада нисмо видели тако нешто. Врло чудан и редак догађај“, стоји у једном јапанском сведочанству о овом догађају.
Стручњаци су такође открили низ сведочанстава која говоре о глади и неповољном времену у доба ерупције вулкана Асама напомињући како „прикупљени докази упућују на то да су тешкоће, које су почеле изузетно хладне 1109. године, појачале проблем глади у неколико регија западне Европе“. Када се сви докази сложе, сугеришу постојање низа вулканских ерупција између 1108. и 1110, које су човечанству донеле низ несрећа, закључују научници.