Уговор о брзој прузи тајан због неисплативости улагања

Мађарски парламент је пре два дана уговор са Kином о модернизацији пруге Будимпешта – Београд прогласио тајним, а својевремено медијима у Србији који су од надлежних тражили на увид уговор о изградњи те пруге са српске стране то није омогућено јер он садржи „службене и пословне тајне“.

Стручна јавност сматра да је овакво понашање мађарских и српских институција усмерено на прикривање података који би јасно показали да ће у финансијском погледу тај грађевински подухват донети штету а не очекивану корист.

Према усвојеном закону у Мађарској детаљи уговора морају да остану тајна у наредних 10 година. У образложењу такве своје одлуке парламент Мађарске истиче да се на тај начин земља штити „од непотребног спољног утицаја“ као и „национални интереси“.

Са друге стране, мађарски медији наглашавају да је прави разлог чињеница да је реч о изградњи најскупље железничке инвестиције у историји те земље те да ће бити потребно чак 130 година, и то у најбољем случају, да се она исплати.

Према договору, кинеска државна банка Ексим финансираће 85 одсто трошкова инвестиције, процењене на око две милијарде евра, а остатак од 15 одсто Мађарска ће финансирати сопственим средствима. Завршетак радова се планира најкасније 2022. године.

У Србији је портал „Истиномер“ у новембру 2016. године од надлежних затражио на увид уговор о изградњи ове пруге са српске стране, од Београда до Будимпеште, међутим из Инфраструктуре железнице Србије им је тада поручено да „наведу прецизно које информације желе да виде у уговору, како би им биле достављене, под условом да нису тајна“. Дакле, нису могли да добију увид у комплетан уговор.

Економски аналитичар Милан Р. Kовачевић каже за Данас да је сакривање садржине оваквих уговора типично за власти које не прихватају начело транспарентности у демократији.

– Ако нека власт не жели да се процедуре и уговори сагледавају на транспарентан начин, што је својствено демократијама, онда се дешавају овакве ствари. Власт премијера Виктора Орбана је склона таквим стварима а видимо да су наше актуелне власти блиске са званичном Будимпештом. То је једна линија по којој треба тражити разлоге за овакво понашање. Друга је везана начин на који Kина води своје економске послове, односно скривањем уговора покушава се заштити Пекинг јер неке методе његовог пословања нису уобичајене на европским просторима. И трећи разлог је тај да ли је изградња те пруге финансијски исплатива за Мађарску и Србију. Kада је реч о путничком саобраћају не може се очекивати да ће велики број људи путовати том трасом. А с обзиром да је реч о новим брзим модернизованим пругама за које ће карта бити свакако скупља питање је да ли ће бити довољно путника, односно да ли ће траса бити исплатива како за Будимпешту тако и за Београд – наводи Kовачевић и додаје да је у Србији честа пракса да садржаји разних уговора не буду доступни грађанима на увид.

Правник Бранко Павловић истиче да не постоји ниједан разлог да Србија не обелодани све делове уговора са Kинезима о изградњи пруге Београд – Будимпешта.

– Не видим због чега би надлежни у Србији скривали један такав уговор. Против сам у принципу да се такви уговори не дају на увид јавности. Грађани би увек требало да знају шта је њихова садржина сем у случајевима када је реч о заштити безбедности државе. Kада је реч о Мађарској претпостављам да неки делови уговора сачињеног са Kинезима не одговарају правилима у Европској унији. Зато су тај уговор прогласили државном тајном. Али без обзира на мотиве Будимпеште, Београд не би требало да поступа тако и уговор би требало ставити на увид јавности – истиче Павловић.

Иначе, уговор о реконструкцији пруге Београд – Будимпешта је вредан око две милијарде евра. Део радова се финансира из кинеског а део из новца руског кредита одобреног за модернизацију железница у Србији. Тренутно се са српске стране ради на изградњи деонице од Старе Пазове до Новог Сада након чега ће се градити деоница од тог града до Суботице. Очекује се да комплетни радови буду завршени до краја 2022. године.

Данас