Да Немци и Американци нису дрогирали своје војнике ови ратови би били изгубљени!

Пре Првог светског рата, удружени напори немачког универзитетског система и корпорација омогућили су светски монопол над лековима чија производња захтева хемијску стручност и индустријске капацитете. Приходи су добрим делом пристигли од продаје морфијума, аклалоида из опијума, који је први идентификовао немачки хемичар Фридрих Шертирнер 1804, а убрзо га је патентирао „Мерк“. Mорфијум и његови деривати продавани су као аналгетици и лекови против кашља, да би „Баyер“ препознао потенцијал хероина, који је био легалан у Немачкој.

Огроман број жртава Првог светског рата довео је о свести о потреби лечења хроничног бола, па су многи наркомани 1920-их и 1930-их у Немачкој били ветерани Првог светског рата. Зависност је сматрана излечивом, а нацисти су употребу наркотика у војсци охрабривали.

Аутор чувеног „блицкрига“ у Пољској био је командант Хајнц Гудеријан, а да би војници остали будни и орни за ратовање најмање 48 сати, лекари су пронашли начин.

Блицкриг је био могућ захваљујући “первитину”.

Још 1937. године немачка лабораторија у Темлеру развила је нови лек: „первитин“ – дериват метамфетамина, који је деловао да особа буде пуна снаге, енергије и еуфорије. У почетку је „первитин“ био достуан за цивилно становништво, а касније су га додавали и у кондиторске производе. Године 1939. почело је коришћење „первитина“ и у војне сврхе, а контрола употребе лека поверена је директору Института за општу и војну физиологију, психотерапеуту Оту Ранкеу.

Међутим, војници под утицајем ове дроге нису били у стању да извршавају компликованије задатке, али је Ранке описивао „первитин“ „као одличан лек за тренутну инспирацију уморних трупа“. Убрзо је Ранке схватио даје „лек“ заправо наркотик, али већ је билопроизведено више од 35 милиона таблета за немачке трупе, а међу првима је снабдевен Луфтфаве.

Америка више воли ЛСД

Американци и Енглези више су волели ЛСД. Војска САД је од 1948. до 1975. спровела неколико експеримената у објекту Еџвуд Арсенал у Мериленду са ЛСД-ијем, као и другим дрогама, у нади да ће их користити као оружје у рату. Сматрало се да ова супстанца може бити испоручена непријатељима у облику аеросола, а група војника почела је неконтролисано да се смеје када им је официр издао наређење, и трупе нису биле у стању да извршавају заповести. Око 7.000 војника је учествовало је у експериментима који су укључивали изложеност више од 250 различитих хемикалија, а прекинути су крајем 1975. године, у атмосфери скандала.

Американци су у Еџвуд Арсеналу годинама експериментисали на војницима

Тестирање у Еџвуд Арсеналу нису толико познати као неки од сличних ЛСД тестова које је спровела ЦИА, као што је МК-УЛТРА – а који су укључивали „испирање мозга“ и давање лекова појединцима.

Амерички научници и даље подржавају експерименте и микродозирање “трипом”.

Позната је и операција „Papercipl“, у којој су САД регрутовале нацистичке научнике који су саветовали употребу ЛСД-ија као напредног средства за испитивање и саслушавање. Чланак објављен фебруара ове године у стручном журналу „Мarine Corps Gazette“ сугерише да микродозирање „трипом“ може помоћи у анализирању обавештајних података. Текст под називом „Микродозирање: унапређење побољшања перформанси у обавештајним анализама“, написао је Емре Албајрак – активни официр који је служио у обавештајним јединицама маринских трупа.

Американци су у Еџвуд Арсеналу годинама експериментисали на војницима

Тестирање у Еџвуд Арсеналу нису толико познати као неки од сличних ЛСД тестова које је спровела ЦИА, као што је МК-УЛТРА – а који су укључивали „испирање мозга“ и давање лекова појединцима.

Амерички научници и даље подржавају експерименте и микродозирање “трипом”.

Позната је и операција „Papercipl“, у којој су САД регрутовале нацистичке научнике који су саветовали употребу ЛСД-ија као напредног средства за испитивање и саслушавање. Чланак објављен фебруара ове године у стручном журналу „Мarine Corps Gazette“ сугерише да микродозирање „трипом“ може помоћи у анализирању обавештајних података. Текст под називом „Микродозирање: унапређење побољшања перформанси у обавештајним анализама“, написао је Емре Албајрак – активни официр који је служио у обавештајним јединицама маринских трупа

Коментаришући предлог о микродизирању ЛСД-ија, Шон Кавана, војни аналитичар који је проучавао војну примену дрога, каже да би „свеобухватно етичко тестирање“ могло да донесе запажене резултате: „Војник којем су лекари давали дроге за побољшање перформанси сигурно је на бољем месту него особа која је била на ‚рејву‘“.

Новости