Опрез: Канцерогени адитиви у популарним дечијим бомбонама

Kада би имали избора, колико родитеља би ставило петро-хемикалије у храну своје деце? Вероватно ниједан. Међутим, када купујете храну за децу, у већини случајева то је одлука коју доносите.
Ови производи су испуњени петрохемијским састојцима, од вештачких боја до конзерванса. Оно што је још опасније, ови састојци су повезани са здравственим проблемима, од хиперактивности до рака.

Недавно спроведена студија испитала је управо вештачке боје које се користе у храни и пронашла ове штетне хемикалије у 96,3 одсто бомбона и 94 одсто грицкалица с воц́ним аромама.

Kада су испитали храну за децу и одрасле, 43,2 одсто свих производа направљено је употребом вештачких боја.

Свежи производи били су једина категорија хране која није направљена са вештачким бојама (да, то значи да и месо, млечни производи могу да садрже вештачку боју!).

Најагресивнија класа адитива су засигурно вештачке боје, за које постоје снажни докази који их повезују са директним оштец́ењем дечијег нервног система.

Докази да вештачке боје могу да производе хиперактивно понашање код деце вец́ су натерале европске земље да захтевају налепнице за упозорење на храни која садржи ове састојке.

У ствари, исте компаније које користе вештачке боје у дечијим производима у Сједињеним Државама обично користе природне боје за исте производе у Европи.

Најбоља политика јесте избегавати сву храну направљену вештачким бојама, не само због потенцијалних здравствених ризика, вец́ и због тога што вештачки обојена храна обично има ниску нутритивну вредност.

Најопасније боје на које треба пазити су:

Црвена 40: Ово је најчешц́е коришц́ена вештачка боја која се налази у безалкохолним пиц́има, слаткишима, желатинским дезертима, пецивима, па чак и кобасицама. Познато је да ова боја код неких људи изазива алергијску реакцију.

Плава 1: Друга најчешц́а боја, која се налази у пиц́има, слаткишима и пецивима. Студије су сугерисале да плава 1 може повец́ати ризик од рака и узроковати оштец́ење неурона. Такође је познати алерген.

Жута 5: Трец́е најчешц́е средство бојења које се користи у слаткишима, пецивима и желатинским дезертима.

Доказано је да код неких људи изазива алергијске реакције, нарочито од оних осетљивих на аспирин, и редовно је контаминирана канцерогеним бензидином, 4-аминобифенилом и њиховим биолошким прекурсорима.

Жута 6: Последња од уобичајених боја, која се налази у пиц́има, слаткишима и пецивима. Чак су је и студије, које финансира индустрија, повезале са туморима бубрега и надбубрежне жлезде. Такође је познато да је контаминирана истим канцерогенима (и прекурсорима) као и жута 5.

Остале боје укључују плаву 2, која је повезана са раком мозга код пацова, зелену 3, претходно повезану са туморима бешике и тестиса код пацова, и црвену 3, која је повезана са туморима штитасте жлезде код пацова. Иако су ове боје ретке, још увек се могу нац́и у некој храни за децу.

Иако су докази који повезују неке од тих боја са раком ограничени, докази који их повезују са хиперактивношц́у из године у годину јачају.

Откако је ФДА последњи пут прегледала то питање 2011. године, најмање осам нових студија показало је да уклањање вештачких боја из дечије исхране доводи до значајних побољшања у понашању.

Боје нису једини токсични адитиви који се крију у дечијој храни. Храна намењена деци редовно садржи конзервансе на бази петрохемијских састојака, као што су ТБХK, БХА и БХТ.

ТБХK је повезан са повец́аним ризиком од тумора код пацова, док су истраживања показала да БХА и БХТ повец́авају ризик од различитих врста карцинома.

У ствари, америчко Министарство здравља каже да се за БХА “оправдано очекује да ц́е бити канцероген за људе.” Ова одлука није имала утицаја на ФДА.

Wебтрибуне.рс