Већина примљених у “Лазу” у доба короне су пре били здрави

Kорона, ванредно стање и изолација за неке су били окидач који је утицао на њихово ментално здравље, па су први пут затражили помоћ психијатра. Први заражени коронавирусом у Србији је регистрован 6. марта, а у Kлиници за психијатријске болести “Др Лаза Лазаревић” од тада су почели да воде посебну статистику: она показује да је чак око 90 одсто оних који су од тог датума па до данас били хоспитализовани – такву интервенцију имало први пут у животу.

Према речима директорке те установе Иване Сташевић Kарличич, у том периоду прегледано је више од 3.500 грађана, а више од 500 грађана је добило болнички третман.

Она каже да је до проблема дошло услед слабије развијених или ослабљених механизама за превладавања стреса, а то се пре свега испољавало кроз страхове и симптоме депресивног и анксиозног поремећаја. Због тога су многи морали први пут да се обрате психијатру.

“Људи који су се и пре лечили, нису имали потребе за хоспитализацијом, јер су били у сталном телефонском контакту са нашим лекарима и показали су висок степен бриге за своје здравље”, објашњава Сташевић Kарличић.

Она подсећа и на то да је Министарство здравља 16. марта при Kлиници за психијатријске болести “Др Лаза Лазаревић” отворило Националну линију за психосоцијалну подршку у условима епидемије ЦОВИД-19.

До сада, остварено је више од 5000 позива из скоро свих делова наше земље. “Најмлађа особа која нас је контактирала имала је 16, а најстарија 98 година”, каже Сташевић Kарличић.

“Највећи број грађана звао је са територије града Београда, чак 50 одсто корисника ове линије. Нешто више су звале особе женског пола. Од када је линија пуштена у рад, иницијално су тражене различите информације о самом вирусу, начинима његовог преношења и заштите, а како је епидемија текла тражени су савети о начинима превазилажења страха, анксиозности, узнемирености. Такође, добијамо позиве и од особа са менталним тешкоћама којима су потребне информације у вези са дозирањем или изменама терапије коју већ узимају”, каже наша саговорница.

Она указује на то да када је реч о менталном здрављу становништва, свакодневно ширење болести код нас изазива забринутост и страх, што су очекиване и нормалне реакције.

“Тешкоће које је у овој кризи искусила већина грађана, а посебно осетљиве категорије као што су сензитивне и особе са психичким проблемима, јесу страхови (од болести, губитка вољених, од губитка основних средстава за живот, страх од одвајања од породице), напетост, неизвесност, осећање беспомоћности, нерасположење, поремећај у ритму спавања, апетита и слично”, напомиње Сташевић Kарличић.

Подсећа на то да Kлиника свакога дана ради 24 часа, 365 дана у години и ту је за све којима је псхијатријска помоћ потребна.

“Дакле, грађани којима подршка и саветовање путем телефонске линије није довољна, имају могућност амбулантног и болничког збрињавања у нашој установи. Међу грађанима којима је неопходно болничко лечење, има оних који имају погоршање симптома основне болести, како због немогућности да савладају доживљај стреса, тако и због самоиницијативног прекида узимање прописаних лекова”, наводи Сташевић Kарличић.

Истиче и да је њена установа спремна и да одреагује и на све оно што по наше ментално здравље може да се одрази пострауматски.

“Након проласка кризне ситуације очекујемо и спремни смо за пружање подршке и третман особа који ће испољавати симптоме са стресом повезаних поремећаја, анксиозности и депресије. Kлиника располаже великим бројем служби које су усмерене не само на болничко лечење, већ и на пружање ванболничке здравствене заштите, и то преко Центра за ментално здравље, одсека за психотерапију, амбулантних прегледа… Планирамо и даљи наставак промоције менталног здравља у заједници и рад са грађанима, у циљу дестигматизације, превенције и освешћивања људи у области менталног здравља”, каже Сташевић Kарличић.

“Тек долази на наплату”

Психијатар Александар Вујошевић бави се проблемима зависности, посебно алкохолизма. Наш саговорник сматра да ће све оно што се дешавало за време ванредног стања “тек доћи на наплату”, па ће се у наредном периоду то одразити и на већи број зависника који ће затражити помоћ.

“Очекујемо да ће се зависници појачано јављати. За сада још није тај број у некој значајнијој мери повећан. Вероватно још постоји и страх од епидемије. Сви чекамо да све то потпуно прође, да би се зависници слободније јављали на лечење”, каже доктор Вујошевић и истиче да је изолација у време ванредног стања могла да буде плодно тле да се зависност врати или чак развије, а посебно истиче оне који имају проблем са алкохолом.

Он упозорава и на то да ће у некој врсти посттрауматског синдрома избити на видело многи анксиозни и депресивни поремећаји који су у садејству са болестима зависности, па на то треба спремно реаговати.

“Не дешава се то одмах, буде са мало задршке – кад све престане, после месец дана порасте број јављања. Све оно што је било лоше у том периоду по њих, по зависнике, почиње да избија на површину и да се распламсава”, закључује Вујошевић.

Нова.рс