Да ли је Нови завјет поуздан?

Да ли имамо оригинални Нови завјет? Једноставан одговор на ово питање је да немамо. Заправо, немамо оригиналне списе Новог завјета. Највјероватније је да оригинални списи више и не постоје и да их никад нећемо наћи. Међутим, то не значи да немамо оригинални текст. За реконструкцију првобитног текста можемо се послужити рукописима и преводима које посједујемо, као и цитатима и референцама у небиблијским списима и тако утврдити да ли је Нови завјет поуздан.

Рукописи

Посједујемо велики број рукописа Новог завјета. Оних на грчком, језику на којем је НЗ и написан, око 5800, и још скоро 20000 рукописа све до времена настанка прве штампарије. Поређења ради, имамо мање од 2000 рукописа Хомерове Илијаде. Херодотова Историја има тек нешто више од 100, а број рукописа Платонових ђела има око 200. Имамо око 250 рукописа ђела Галски рат Јулија Цезара и око 200 рукописа ђела Историја Природе Плинија Старијег.




Осим броја рукописа, битна разлика између Новог завјета и других ђела антике јесте и временска разлика између оригинала и најстаријег рукописа који посједујемо. Најстарији, фрагментарни рукопис НЗ, датиран је на свега неколико десетина година од оригинала. Са друге стране, најстарији рукопис Херодотове Историје је датиран на око 500 година након оригинала. Најстарији рукопис Платона је из 9. вијека. Тацитови Анали имају само два рукописа, оба написана око 1000 година касније.

Најранији рукописи

Да бисмо утврдили да ли је Нови завјет поуздан и да ли се мијењао, од првих рукописа које имамо па све до најновијих превода, можемо једноставно упоредити текстове. На тај начин ћемо доћи до закључка да је текст који знамо данас исти онај који видимо у рукописима.

 

Рукопис П52

Најстарији рукопис који имамо је П52, фрагемнтарно сачувани текст 18. главе Јеванђеља по Јовану. Фрагмент је двостран, тако да се са предње стране налазе стихови 31-33, а са задње стране 37-38. Широј јавности је постао познат 1934. године, када је и преведен. Овај рукопис малих димензија потиче из 2. вијека, а иако научници нису сложни око прецизнијег датума настанка, вјерује се да је настао у првој половини овог вијека. Значајно је што се ради о рукопису Јеванђеља по Јовану, јер је ово и последње написано Јеванђеље настало крајем првог вијека, око 95. године. То значи да је рукопис настао свега неколико десетина година касније, можда свега око 30.

Рукопис је пронађен у Египту, далеко од Патмоса, гђе је Јован по Предању написао своје јеванђеље. С обзиром да је требало времена да рукопис дође до Египта, постоје веома мале шансе да је у ових неколико десетина година могло доћи до било каквих измјена. Друго, то значи да је текст већ циркулсао у Цркви и да је нашироко био копиран током 2. вијека.




Иако овај рукопис садржи свега неколико стихова, они су идентични тексту који имамо данас, и свједочи о томе да текст није трпио никакве измјене.

Рукописи П90, П98 и П104

Још један фрагментарни рукопис Јеванђеља по Јовану датиран је на 2. вијек. Овај рукопис је познат под називом П90. Такође је двостран. Са предње стране садржи текст од 36. стиха 18. главе, до 1. стиха 19. главе. На задњој страни садржи стихове 19:1-7. Текст овога рукописа је идентичан савременом тексту.

Рукопис П98 је настао у 2. вијеку, а садржи стихове књиге Откровења (1:13-20). Ова књига се приписује такође апостолу Јовану и написана је крајем 1. вијека. То значи да је овај рукопис настао најкасније 100 година од оригинала. Текст је идентичан савременом тексту, с изузетком фразе “и живи“, са почетка 18. стиха.

Још један рани рукопис је П104. Датиран је такође на 2. вијек. Садржи стихове Јеванђеља по Матеју. Са предње стране 21:34-37, а са задње стране ђелове стихова 43 и 45. Предња страна садржи текст Исусове приче о винограду и овај текст је у потпуности једнак оном који читамо и данас.

Осим ова четири рукописа, постоје и други који су можда написани у 2. вијеку, али је тешко одредити тачан датум настајања. Из 3. вијека имамо 30 или више рукописа, а број сачуваних рукописа из наредних стољећа је значајно већи.

Преводи

Од настанка прве штампарије па до данашњег дана, Библија је штампана и превођена много пута. Нови завјет је преведен на готово све свјетске језике.

Иако постоје неки видно измијењени преводи појединих секти и организација, све преводе можемо лако упоредити и доћи до закључка као и са рукописима, да измјена у тексту није било.

Црквени оци

Осим рукописа самог Новог завјета, имамо и ђела раних Црквених отаца који су често цитирали НЗ, или само алудирали на неке новозавјетне стихове. Велики број цитата имамо већ из 2. вијека, од апостолских ученика.

Ево неких:

Kлимент Римски (30 – 99) је био један од Седамдесеторице ученика и написао је најстарији хришћански спис после Новог завјета, Посланицу Kоринћанима.
У Првој посланици, 15. глави, цитира из Мк 7:6 и Мт 15:8. У 13. глави цитира из Лк 6:38, у 33. глави 1. Kоринћанима 2:9, у 46. глави, цитира текст из Мт 18:6, Лк 17:2, Мк 19:42. Цитира још из Посланице Јеврејима, Kолошанима, 1. Солуњанима, Јаковљеве посланице, Титу, 1. и 2. Петрове и Kњиге Откровења.

Поликарп (60 – 155) је био незнабожац којег је крстио Свети апостол Јован.
У својој посланици Филипљанима, 2. глави, цитира из Мт 7:1 и Лк 6:37. У 7. глави алудира на молитву “Оче наш” из Мт 6 (стих 13) и Мт 26:41, као и Мк 14:38. Цитира још и Ђела Апостолска, посланице Kоринћанима, Ефесцима, Галатима, Римљанима, Солуњанима, Филипљанима, Тимотеју и Прву Јованову.

Папије (70 – 163) Јерапољски био је ученик Светог апостола Јована. У ђелу Тумачења говора Господњих, које имамо ђелимично сачувано, цитира Јеванђеље по Јовану 14:2.




Јустин Мученик (105 – 165) је био ранохришћански мислилац и апологета.
Алудира на Ђела Апостолска 1:9 у фрагментарно сачуваном ђелу О васкрсењу. У спису Дијалог са Трифоном, цитира Ефесцима 4:8.

Игњатије Антиохијски (35 – 108) је био црквени отац којег је по предању Исус држао у наручју. Био је ученик апостола Јована. Цитирао је НЗ много пута. У посланици Смирњанима, 1. глави, цитира Мт. 3:15. У истој посланици, 6. глави, цитира Мт 19:12. У 6. глави Посланице Римљанима цитира Мт 16:25. У Посланици Ефесцима, 5. глави, алудира на Мт. 18:19. У 7. глави Посланице Филаделфијцима алудира на Јн 3:8. Цитирао је још 1. и 2. посланицу Kоринћанима, Посланицу Ефесцима, 1. Солуњанима, 1. Тимотеју и Титу, а алудира и на стихове из 1. Петрове посланице, као и на стихове из 1. Јованове посланице.

Остали

Многи други црквени оци 2. и 3. вијека су такође цитирали НЗ. Поменућемо још спис Дидахи, настао у другој половини 1. вијека. У 1. глави овај спис цитира текст из Лк 6:30, те стих 1. Петрове посланице 2:11. У 16. глави алудира на стих такође из 1. Петрове посланице 4:12. У 16. глави алудира на стих из књиге Откровења. Дидахи 7:1 помиње крштење у име “Оца, Сина и Светог Духа” из Мт 28:19.

Закључак

Да ли је Нови завјет поуздан? Овђе је представљен дио рукописа и цитата из списа који су настали након Новог завјета. Ово је довољно да покажемо да су све новозавјетне књиге веома рано циркулисале и биле познате већем броју цркава. Текстови који су остали сачувани и које имамо и данас јасно показују да се текст Новог завјета није промијенио до данашњег дана.

Примједбе

Први рукописи су већ били измијењени
Kако смо у уводу рекли, ми уопште немамо оригиналне списе Новог завјета, па ни прве њихове копије. С тога је оваква тврдња неоснована и немогуће је доказати. Насупрот томе, можемо оправдано вјеровати да ови рукописи нису измијењени. Kао што смо виђели на примјеру рукописа П52, за кратко вријеме је доспио далеко од мјеста настанка, па није оправдано вјеровати да је било простора за измјене. Такође, ово је доказ да су рукописи већ циркулисали, па тако, све и да је неко одлучио да преправи једну копију НЗ, остале копије би посвједочиле преправку и такав рукопис би одмах био уништен од стране Цркве.




НЗ је преправљан и мијењан

Многи нехришћани вјерују да је Нови завјет доживио преправке. Међутим, из свега написаног до сада требало би да је сасвим јасно да је то само мит и да можемо са сигурношћу рећи да текст није мијењан. Наравно, не треба ићи у крајност и рећи да је свако слово идентично и да нема бар најмањих разлика, међутим нема говора о већим измјенама.

Текстуалне варијације

Слично примједби изнад, чест приговор је да постоје стотине хиљада варијација међу новозавјетним рукописима. Другим ријечима, рукописи су сви другачији и не постоје два идентична. Ипак, велика већина тих разлика, научници кажу више од 99% њих, само су словне или друге безначајне грешке.

Постоје варијације које су значајније, као она из 1. Јованове посланице 5:7:
“Јер је троје што свједочи на небу: Отац, Ријеч, и свети Дух; и ово је троје једно.” Овај други дио стиха који је подебљан, не постоји у раним рукописима и ради се о тексту који је додат касније. Свакако, ово ни најмање не утиче на учење о Тројству, које је у потпуности библијско и које сви хришћани прихватају.

Промисао.цом



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.