Која ће бити цена жита?

Да ли држава може да гарантује цене пољопривредних производа, питање је које се последњих дана често помиње, чак и у кампањи појединих опозиционих странака. Или да пре бербе или жетве, објављивањем цена, утиче на тржишна кретања и најчешће доведе до усијања напете односе између произвођача и откупљивача.

Овакав захтев недавно је потекао од Независне асоцијације пољопривредника Србије. Председник скупштине овог удружења Иван Вучковић недавно је рекао за Бету да су произвођачи од Републичке дирекције за робне резерве тражили да, пре жетве, објави цену пшенице од 22 динара по килограму, што би, како је истакао, „повукло” цену откупљивача, али да су остали ускраћени за одговор.

Држава је, како је рекао, најпре игнорисала тај захтев, али је јуче ипак тим поводом био сазван састанак у Министарству пољопривреде.




– Ове године род пшенице је подбацио због временских неприлика. Ако откупљивачи не понуде бар 20 динара за килограм, пољопривредници ће бити у великом губитку. Јер они немају складишта да чувају пшеницу док јој цена не порасте – рекао је Вучковић за ову агенцију.

Он је оценио да ће цена жита сигурно ићи горе јер је род смањен, али да ратари морају одмах да га продају по ценама од 16 до 17 динара, колико сада откупљивачи планирају да понуде.

Додаје да ће трговци, када држава после жетве установи биланс и објави цене, које ће сигурно бити веће од оне коју сада нуде откупљивачи, продати држави јефтино жито, по тим вишим ценама и зарадити на леђима произвођача.

Аграрни аналитичар Чедомир Кецо каже да разуме забринутост ратара, посебно оних малих, али истиче да држава нема механизме да на овај начин интервенише на тржишту.

– Држава нема право, инструменте, нити алате да спроводи гарантне цене ни за један производ. Изузев када штити социјални мир везан за цену појединих врста хлеба и уља – истиче Кецо.

Он каже да је држава недавно, први пут у последњих четрдесетак година, изашла са прогнозираном ценом пшенице од 160 евра по тони или 18,8 динара по килограму, и то је учињено када се практично није могао прогнозирати род пшенице за ову годину.




Како су раније рекли у Министарству пољопривреде, том приликом коришћени су подаци светских организација које се баве дугорочном прогнозом и планирањима на тржишту пољопривредних и прехрамбених производа.

– Како смо ми земља робних вишкова, па и пшенице, ту чињеницу користи прерађивачка индустрија и купује производе као што су жито, сунцокрет, кукуруз од произвођача који немају високе рентабилне приносе, а ни складишни простор, па тако ти произвођачи на томе губе. А тих малих је највише – објашњава наш саговорник.

Он додаје да држава једино као меру може да спроведе откуп преко Робних резерви, али за тај посао мора да одвоји новац из буџета уз одобрење владе. Али сасвим је друго питање, каже, која је то цена која би могла да „помери” тржиште.

– Профитабилност пшенице је у високом приносу, улагањима и у већој сетвеној површини у оквиру газдинства. Србија са 250.000 хектара засејане пшенице задовољава све домаће потребе за хлебним брашном, као и кондитора и остварује вишак. И управо тај вишак забрињава мале произвођаче којима сада ни цена од 25 динара, по килограму, не подмирује трошкове – каже Кецо. Наглашава да су, поврх тога, ове године драстичне регионалне разлике у квалитету пшенице и да је разумљиво да су забринути они пољопривредници које је погодила суша.

Сматра да нови алат државе, за допринос квалитетном гајењу пшенице, може да буде техничко оспособљавање откупљивача, млинова да уведу лабораторије за разврставање пшенице по квалитету. Каже да то нису мале инвестиције, али да јесу оствариве.



Ивана Албуновић / Политика

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.