Опет расте увоз кинеског белог лука

Због мањег рода Европа најавила да ће и ове године набавити овај производ на кинеском тржишту, у Србији расте цена домаће сорте

Европа ће ове године изгледа опет морати да увози веће количине кинеског белог лука, јер су количине којима располажу највећи произвођачи већ распродате. Ране сорте у Италији су већ продате, у Француској се очекује принос као протеклих година, али су поједини делови Шпаније суочени с великим губитком. Истовремено, у Кини је произведено 20 одсто више ове врсте лука него прошле године.

Према званичним подацима Европске комисије земље чланице ЕУ годишње произведу око 400.000 тона белог лука, у поређењу са око 28 милиона тона у читавом свету. Наиме, већини земаља није довољна домаћа производњи, па га често увозе из Кине или Аргентине.– Цела Европа чека да производи постану доступни како би проверили квалитет после падавина у последњих неколико недеља – изјавио је представник компаније „Агримпеџ фарминг”, Антонио Туцилио. –Берба у јужној Италији је прошла без проблема. Већина белог лука се продала у свежем и полупрерађеном стању на традиционалним локалним тржницама. Касне сорте се и даље беру и очекује се да ће бити завршени радови за две недеље – напоменуо је он и додао су се све количине раног белог лука већ продате, а да се очекују касне сорте из области Венета и Емилије Ромање.

Количине у Француској су отприлике исте као и протеклих неколико година, док је у Шпанији квалитет на подручју Кордобе добар, али је око 20 одсто приноса оштећено кишом и нижим температурама. Укупни губици би, како се процењује, могли да достигну и до 50 одсто, што би и те како утицало на њихову производњу јер је та држава водећи европски узгајивач и извози бели лук на готово све континенте.

Када је реч о Кини, квалитет производа је добар и принос је задовољавајући, а цене су значајно ниже у односу на прошлу годину, што би могло утицати на међународно тржиште. Цене у Европи , како се очекује, неће пасти, јер је извесно да количине производа неће бити довољне.

Србија већ годинама увози бели лук не само из Кине, већ и из Египта, Шпаније, Албаније а мање количине и из Македоније и Аргентине. Само у 2018. увезли смо око 440 тона овог значајног и траженог пољопривредног производа. Ипак готово 90 одсто испорука стиже управо из Кине иако је производња, како кажу домаћи произвођачи, изузетно исплатива.

Кинески бели лук и по изгледу и по укусу разликује се од домаћег – крупнији је и мање интензивног укуса од нашег. Произвођач из околине Зрењанина, који на породичном газдинству од прошле године има засад на 10 ари, каже за „Политику” да је више него задовољан приносима али и зарадом. Тренутна цена је око 350 динара за килограм на велико или 500 динара ако се продаје на мало. Ова сезона није била посебно погодна јер је недостајало влаге у време сејања, а у предности су били они који су могли да заливају.

– Ове године постижемо нешто бољу цену него прошле јер га је и мање на тржишту. У нашем селу свака трећа кућа сади бели лук и све се прода. Када смо почињали једва смо на тржишту нашли довољно семена–- објашњава и додаје да је у овом крају чак и група Кинеза кренула у производњу.

– Они, колико чујемо, обилазе европске земље и испитују које је земљиште најподесније за узгајање. Посадили су њихову сорту лука на око 10 хектара али наводно нису задовољни приносом – каже произвођач са којим смо разговарали. Највећи притисак, истиче, долази од накупаца који покушавају да снизе цене пољопривредних производа, па тако и домаћег белог лука.

Ивана Албуновић / Јелица Анте / Политика.рс