Шамар из Брисела: Најмање шест чланица ЕУ блокирало Србију

Први пут откад смо ушли у преговоре о приступању ЕУ, за шест месеци председавања једне државе чланице, Србија није отворила ниједно преговарачко поглавље. За саговорнике портала Нова.рс, оваква одлука Брисела била је сасвим очекивана, имајући у виду неспровођење реформи, услове у којима су одржани избори, однос Београда према Бриселу у време ванредног стања, застој преговора са Приштином… Овог пута за отварање нових поглавља Србија је међу чланицама ЕУ имала озбиљну опозицију.

Амбасадори 27 земаља чланица недавно нису постигли консензус о отварању поглавља 2 у преговорима са Србијом, а земље чланице су затражиле да се о наставку отварања приступних поглавља разговара одмах након објављивања извештаја Европске комисије о напретку који је најављен за јесен.

Незванично се може чути да је против новог напретка Србије ка ЕУ било значајно више чланица него раније, а према неким информацијама томе су се, између осталих, противиле Бугарска, Немачка, Холандија…

Дипломата Срећко Ђукић за Нова.рс наводи да је најмање шест држава било против да се отвори ново поглавље са Србијом и сматра да ће, уколико се нешто не промени, бити све више земаља које ће томе да се противе.

“Имали смо велики временски бонус. Међутим, због нашег односа према ЕУ и Бриселу бићемо све више под лупом и све ћемо теже отварати поглавља. Одлука да овог пута не буде отворено ниједно за мене је сасвим очекивана, јер су процеси европских интеграција у Србији одавно стали. Ово је морало раније да се догоди, јер режим у Србији мора да схвати да не може да ради шта хоће и да мора истински да се посвети реформама које ће допринети приближавању и уласку у ЕУ”, каже Ђукић.

Он истиче да то подразумева истинску посвећеност Србије чланству у ЕУ и додаје да нама нико не смета да, без обзира на проблем Kосова, радимо на осталим поглављима.

“Могли смо сва да отворимо и затворимо и то нам не би отежало решавање проблема Kосова, напротив. Имао сам прилику да будем дипломата у земљама које су улазиле у ЕУ и знам колико су биле посвећене и колико све остављале по страни због ЕУ”, наводи Ђукић и подсећа да је 2012, када је СНС дошао на власт, Александар Вучић рекао да ће 2018. припремити Србију за чланство у ЕУ, а то значи отворити и затворити сва поглавља, а ми смо тек отворили половину.

Међак: Разлози за неотварање поглавља акумулација свега

Владимир Међак, потпредседник Европског покрета, каже да се пролонгирање отварања нових преговарачких поглавља са Србијом очекивало, с обзиром на извештај ЕK од прошле године и “нон пејпр” који нам је упућен у мају…

“Наш однос са Бриселом за време ковид кризе озбиљно је схваћен. Неотварања поглавља је акумулација свега – избори, кашњење са реформама, Kосово… Решавање косовског проблема јесте битно, али није једини услов. Поглавља 23 и 24 имају једнак значај и могу исто тако да зауставе преговоре”, истиче Међак.

Неколико дана пре него што је објављено да сигурно пре јесени нећемо отворити ниједно поглавље, председник Србије Александар Вучић је после састанка са председницом Европске комисије “изразио уверење” да ће се до 2024. године, на крају мандата нове владе, завршити приступни преговори Србије и ЕУ и навео да је реално да Србија постане чланица Уније до 2026.

Међак, међутим, наводи да му то не делује реално, јер имамо ефективних 27 месеци да завршимо комплетан посао, а србија је од 35 приступних поглавља до сада отворила 18, два и привремено затворила.

“То би значило да у децембру 2023. мора да се затвори последње поглавље. Да би затворила последње поглавље, Европска комисија у септембру 2023. мора бити у позицији да извести државе чланице да је држава завршила све око преговора, да би ЕK припремила финални извештај о испуњености критеријума за чланство. Будући да су 2022. председнички избори и да ћемо ту изгубити шест месеци, имамо ефективних 27 месеци да завршимо посао. То није реално”, објашњава потпредседник Европског покрета и додаје да Србија већ девет месеци нема шефа преговарачког тима, а питање је да ли има и преговарачки тим.

Наташа Латковић / Нова.рс