Десетине хиљада запослених у Србији може да изгуби посао

Исплаћен је и трећи, последњи “минималац” на рачун државе, престао је мораторијум на кредите, уговарање нових послова је отежано због глобалне кризе а рокови наплате су дупло дужи него пре пандемије. То су све разлози због којих наши саговорници очекују да би током јесени опстанак десетина хиљада радних места могао да дође у питање.

Исплатом треће транше минималаца за нешто више од милион запослених, окончана је примена још једне од мера из антикризног пакета Владе, а предузећа која су искористила ову помоћ имају обавезу да не смањују број запослених за више од 10 одсто до краја октобра.

Према информацијама Министарства финансија, држава је тако привредницима исплатила укупно 94 милијарде динара, са циљем да се помогне исплата зарада за 1,042 милиона запослених.

“Том мером су били заштићени они који су запослени на неодређено. Радници са уговорима за привремене и повремене послове, као и они ангажовани на одређено чији су уговори истекли већ су се суочили са губитком посла”, каже за Нова.рс истраживачица Фондације Центра за демократију Сарита Брадаш.

Она напомиње да је немогуће дати прецизну процену колико људи би могло да остане без посла када престане да важи ограничење отпуштања које је ишло под руку са исплатом минималца.

” Десетине хиљада запослених сигурно су у ризику да остану без посла током јесени и зиме, а посебно они који раде у секторима које је пандемија најјача погодила – туризму, угоститељству, прерађивачкој и креативној индустрији”, рекла нам је Брадаш.

Приходи падају, а држава не планира нови антикризни пакет
“Пандемија је изазвала кризу какву нико не памти, а имам четрдесет година искуства у пословању.

А пошто је држава рекла да нема новца за нови пакет подршке привреди, очекујем да ће последице бити огромне – укључујући социјалне немире и удар на банке”, рекао је Нова.рс Зоран Дракулић, председник Пословног клуба “Привредник”.

Ако су таква очекивања човека који је на челу клуба најуспешнијих привредника у земљи, питање је шта могу да очекују остале домаће компаније.

“Производна привреда увелико осећа пад тражње, пошто кључне индустрије у Европи не показују потребе за нашим производима, махом компонентама за аутомобилску и машинску индустрију.

Такође, чак и када се, упркос кризи, уговоре нови послови , суочавамо се са тим да је време реализације, испоруке и наплате дупло дуже него пре кризе”, каже за Нова.рс Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.

“То значи да се компаније суочавају са трошковима за исти број запослених као и пре кризе, док у исто време произведу и продају дупло мању количину робе, па су им и приходи преполовљени”, објашњава Рајић зашто је тренутна ситуација неодржива.

“Сад је дошло време када су престали мораторијуми на кредите, исплаћен је последњи минималац, потрошња је иначе нижа – у септембру и октобру ће бити доста проблема и турбуленција, дугови ће се нагомилати”, упозорава Рајић.

Шта да уради држава

Док је Зоран Дракулић у изјави за Нова.рс нагласио да решење види у новом пакету антикризних мера државе, које би овога пута селективно биле усмерене на спасавање “онога што се спасти може”, Рајић сматра да постоје само два начина да се избори са проблемима које је донела пандемија.

“Један је да држава смањи пореска и парафискална захватања, па да фирме опстану са нижим нивоом прихода али да не смањују број радника.

Друга опција је да се смање зараде и да се, тамо где ни то није довољно, људи отпуштају – јер без финансијске ињекције не може да се оствари ни нижи ниво прихода, а камоли онај од пре избијања пандемије”, мишљења је Рајић.

Сарита Брадаш скреће пажњу на то да треба мислити на људе који ће свакако остати без посла, а међу њих убраја и оне који се воде као предузетници и који раде “на црно”.

“Требало би размислити о мерама из домена социјалне заштите, али су у нашој земљи критеријуми за доделу накнаде за незапосленост и иначе строги, а сама накнада ретко када пређе 15 хиљада динара.

Такав приход корисника доводи у ризик од сиромаштва, у земљи где је већ 1,7 милиона грађана близу те линије”, каже Брадаш и подсећа да су ребалансом буџета средства за социјална давања додатно смањена.

Nova.rs