Да ли корона мутира: Вирус из Вухана није исти као тренутни

Коронавирус који Светска здравствена организација назива непријатељем број 1 у свету није исти онај вирус који се појавио у Кини последњих дана 2019. године.

Сарс-Ков-2, како је званично назван вирус који је досад убио више од 600.000 људи у целом свету и наставља пут деструкције је мутирао, а док научници широм света бележе хиљаде мутација или промена у генетском коду вируса, досад је издвојен само један који вероватно мења понашање, пише Би-Би-Си.

Како се наводи, мутирани вирус бележи се у 97 одсто узорака широм света и има већу моћ трансмисије од изворне верзије, барем у лабораторијским условима.

Кључна су три питања везана за ту мутацију: јесу да ли је вирус због тога заразнији или смртоноснији код људи и да ли представља претњу успеху будуће вакцине која још није створена.

Вирус ковид-19 се заправо мења јако споро ако га упоредимо са вирусном инфекцијом попут грипа, а са релативно ниским нивоом природног имунитета у популацији, без вакцине и мало делотворних третмана, корона вирус није под притиском да се прилагоди и за сада “ради добар посао одржавања циркулације каква је сада” пише Би-Би-Си.

Како се даље наводи, једина значајна мутација, названа Д614Г појавила се негде након почетка епидемије у Вухану, веројатно у Италији и сада се бележи у чак 97 одсто узорака широм света.

За сада није познато да ли је та доминација мутације довољна да вирусу створи некакву предност или је то случајно.

“Вируси немају никакав грандиозан план. Непрестано мутирају и док ће неке промене помоћи вирусу да се размноже, неке га могу спречити. Друге су напросто неутралне. Оне су нуспојава репродукције вируса. Оне заустављају вирус тако да не мењају његово понашање”, изјавила је Луси ван Дорп са Универзитетског колеџа Лондон.

Мутација која се појавила постала је распрострањена зато што се догодила у раној фази ширења вируса, а та је појава позната под називом “ефекат оснивача”.

Ван Дорп и њени сарадници верују та је то највероватније објашњење зашто је мутација тако раширена.

Тусан Де Силва са Универзитета Шефилд каже да све већи број виролога верује да има довољно података да е може рећи да та верзија вируса има селективну предност, еволуцијску у односу на ранији вирус.

Он објашњава да, иако још нема довољно доказа да кажемо да се лакше преноси код људи, сигурно је да није неутрална.

Истраживање које је спроведено у лабораторијским условима показало је да мутирани вирус лакше улази у људске станице од оригиналне верзије, кажу професори Хјерјин Чое и Мајкл Фарзан са Универзитета Скрипс на Флориди и додају да се чини да промене у беланчевинама користи вирус да би се боље прислонио на људске станице и функционисао делотворније.

Професор Фарзан тврди да су беланчевине тих вируса другачије на начин који сугерише да се боље преноси, али не може се доказати.

Невиле Санџана из Технолошког центра за геном при Универзитету Њујорк, који ради на технологији за преправљање гена отишао је корак даље, а његов тим је преправио вирус на тај начин што је направио промене у протеинском шиљку, а онда га је супротставио вирусу Сарс-КоВ-2 из изворног жаришта у Вухану у станицама људског ткива.

Верује да је резултат показао да мутирани вирус има већу моћ трансмисије од изворне верзије, барем у лабораторијским условима.

Постоје индиректни докази да мутација чини корона вирус преносивијим код људи, а две студије указују да пацијенти који су оболели од мутиране верзије корона вируса имају веће количине вируса у узорцима бриса, што би могло да упићује да су заразнији за друге.

Ипак није било доказа да су ти људи имали теже симптоме или да су дуже боравили у болници.

Наводи се да то што је вирус постао преносивији не значи да је постао смртоноснији и да још увек није спроведено контролно испитивање које би то доказали.

Варијанта Д614Г је толико доминантна да је то сада пандемија. И тако је већ неко време, можда чак и од почетка пандемије у Великој Британији или чак на подручју источне обале САД-а, тврде научници.

И док се повећава број доказа да ова мутација није неутрална, то не мора нужно да промени начин на који би требало да размишљамо о вирусу и његовом ширењу.

Такође, пише Би-Би-Си, треба нагласити да ова студија не би требала да има утицај на развој вакцине и њено дејство, и додаје да постоје неки докази да је и нова мутација осетљива на антитела, која нас могу заштитити од поновне инфекције.

Спутњик