Држава ће купити привреди још два месеца да прегура кризу

(Фото EPA-EFE, Cati Cladera)

Привреди је потребан нови пакет помоћи и добро је што га је држава предложила, али је морао бити селективан и усмерен на предузећа која су имала највише штете на пословање због пандемије вируса корона, а не на све фирме. Ово је рекао Милојко Арсић, професор Економског факултета, поводом новог пакета помоћи привреди од 60 одсто минималне зараде свим запосленим радницима код предузетника у малим и средњим предузећима за два месеца, одлагања плаћања пореза за најмање један месец и подстицања запошљавања кроз пројекат ”Моја прва плата”.

– Председник је пре две-три недеље рекао да неће бити нових мера помоћи привреди, затим је такве мере окарактерисао комунистичким, после тога је рекао да ће мере бити снајперски усмерене на предузећа, а потом је најављен пакет помоћи који није селективан и краткорочан је – рекао је Арсић агенцији Бета.




Он сматра да су мере подршке морале да буду намењене фирмама чији су приходи због економске кризе изазване пандемијом пали од 20 до 40 одсто у односу на прошлу годину, а не свима јер неке функционишу солидно и њима не треба подршка. Проценат пада прихода који угрожава опстанак фирми, а који би био критеријум за финансијску подршку, како је рекао, може се прецизно израчунати на основу пословне документације. Арсић је рекао да проблеме у пословању имају не само мале и средње фирме већ и велике и да нису изазвани величином фирме, већ природом услуга или производа које пружају или производе.

– Пандемија је оборила приходе и у великим компанијама које се баве производњом трајних потрошних добра и друге робе и њима би требало помоћи тако што би им се одложило плаћање пореза до краја године – рекао је Арсић и додао да је давање подстицаја за добијање првог посла добра мера којом се попуњава празнина која је постојала дуже време, а не само у периоду кризе.

Подсетимо, држава је у склопу првог пакета економске помоћи привреди донела одлуку да сваком предузетнику, микро, малом и средњем предузећу за сваког радника исплати по 30.000 динара током три месеца. Велика предузећа добијала су по 15.000 динара. У другом пакету велика предузећа неће добити ову врсту помоћи, али ће сви остали имати право на две исплате по 18.000 динара у августу и у септембру.

Иван Николић, научни сарадник у Економском институту, каже да нови државни пакет мера помоћи привреди има за циљ да се избегну негативни ефектни на тржишту рада који би настали након престанка досадашњих директних мера, а пре свега како би се спречило повећање стопе незапослености. На тај начин, каже он, држава за привреду „купује” два или више месеци како би се привреда прилагодила на новонастале околности.




– Очигледно, када је држава доносила претходни пакет мера, рачунало се на то да ће ова здравствена криза трајати до лета, сада се то одужило и не знамо када ће крај. Једноставно, ово је био одговор државе на те новонастале околности – рекао је Николић.

Он сматра да би без овог новог пакета помоћи можда били суочени с већом стопом незапослености на тржишту рада, а то значи за државу и додатни трошак. Због тога је, истиче, вероватно било ризично да се из претходног „издашног пакета” рањивији део економије, а то су предузетници и мала и средња предузећа, „пусти” да се сам прилагоди новонасталим околностима које, наглашава Николић, нису лаке.

– Жеља је да се добије мало на времену и да се овом сектору, који је најрањивији на потресе изазване кризом, омогући да се прилагоди околностима и да се омогући тај лакши прелазни период када ће ући на тржиште без помоћи државе – објаснио је Николић. Добро је, наглашава, да је фискална позиција и стање финансијског система такво да омогућавају ове додатне мере.

– Приликом посете ММФ-а Србији са њихове стране планирано да Србија забележи пад у другом тромесечју од осам одсто, међутим, у овом тренутку је извесно да ће пад бити много нижи, највероватније око шест одсто, а можда и нижи – указује Николић. Међутим, хотелијери, који су иначе највише погођени, оценили су да додатна помоћ државе од 60 одсто минималне зараде за запослене за само два месеца неће спасти многе хотеле од затварања. Директор хотела „Радисон колекшен” у Београду, Александар Василијевић, рекао је за Бету да је „свака помоћ добродошла, али није довољна јер је ситуација у пословању тешка и преживеће само хотели који имају уштеде из ранијих година”.

Сви хотели су у минусу од 1. априла и ко је раније штедео, сада троши ту акумулацију, јер су приходи свега неколико одсто од прихода годину дана раније, рекао је Василијевић.



Маријана Авакумовић / Политика

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.