ЧЕТИРИ године сведочења против јереси и издаје

Иако је кишица ометала почетак и прву половину литијног хода против опште издаје, ипак је то, Божијом промишљу, веома важна кишица од које ми нисмо толико телесно покисли колико су више духовно ‘покисли’ они напаћени људи препуни страхова који су нас под маскама гледали из градског превоза и осталих превозних средстава која су нас мимоилазила…

Богу хвала, нико се на Литији није уплашио ‘ванредних мера’, нико од нас није носио ропске маске и гушио самог себе због наредби окупационих власти. Али, нажалост, нисмо ни били нарочито бројни у овом 220-том сведочењу против издаје и окупације србске Цркве и Отаџбине, тако да је очигледно да ће наредно велико окупљање народа бити опет условљено одбраном чисто личних физичких угрожавања, нпр. претњама карантина, погубном вакцинацијом, или економском кризом…

Зато, савести ради, нећемо престати позивати на ово Православно буђење у борби за опстанак као најблагословенијем духовном темељу борбе за слободу, али притом, и припомагати повремено протестујућем народу у његовим биолошким покушајима који нису утемељени на вери већ само бризи за телесно преживљавање. Зато смо и поновили шта би требало бити захтеви следећег бунта народа сличног оног минулог устанка против карантина:

Оставке банде на власти, формирање комисије народа која би контролисала неку прелазну привремену власт, и слобода главних медија – и све то, до испуњења ова три захтева, уз забрану помињања избора, изјава, и политичких програма којим обећањима на дугачком штапу политичари сада покушавају себе промовисати а на општу штету дезавуисања ова три основна захтева око којих би се сви морали, прво и беспоговорно, сложити и остварити их. Нарвно, успут би се дало места само оправослављивању народа и његових жеља да би оне биле све више Богу Живоме и Небеској Србији блиске…

Чудећи се како то у Грчкој дан жалости због отварања Свете Софије за муслиманска бајања, а у нас ни помена од стране представника србске Цркве. Добацисмо, засталом на тренутак, патријарху, да је Велеиздајник Вучићи пристао на издајничке ‘Бриселске споразуме’ са шиптарима, иако њихов представник Хоти данас посведочи да је њихов основни услов за наставак преговора ,,да се не ремете границе и устав независног Косова“. То је само још један доказ Вучићеве бриселске издаје, коју је потом, пошто се подигло родољубиво јавно мњење у Србији, покушао да прикрије препирком са шиптарима који још и траже ратну одштету од Србије. Дај Боже, да се ни око чега у Бриселу не сложе – док не почне велики најављивани страшни депопулациони војни сукоб који планирају и ционисти и масони и језуити скупа на територији Мале Азије…

Оно што је овога пута занимљиво пред Патријаршијом било јесте да је патријарх са пратњом два свештена лица застао и истрошеним старачким грлом довикивао м-нм Антонију нешто попут: ,,Одавде да почињете кад идете за Скупштину“. Иако смо му пружали микрофон и позивали га да нам приђе и обрати се, он је и даље са удаљености понављао своје речи. Потом је један свештеник који га је, као, ‘умилно гледао’, (а у ствари као излапелог, а можда и по традицији од раније, трованог старца-патријарха коме је Удба одмерила меру смењивања), круто и насилно га је повукао за руку повлачећи га ка Саборној Цркви где су и кренули, уз кроз зубе провучене командне речи ,,Доста више“. Да ли то присуствујемо новом Удбашком уклањању србског патријарха кога су максимално ислужили, тј. злоупотребили?

Бојимо се да – да! Притом не личи да се патријарх нешто смиловао ка нама, колико да се понаша у нескладу са досадашњим презирним опхођењем ка нашим Литијама, као да је хтео да каже будите под мојим благословом и крећите одавде, али, притом, у потпуном забораву онога о чему ми сведочимо протекле 4 године и о издаји и у србској Цркви и држави. Ово нама који га посећујемо 220-ти пут заредом више личи на тровање, помућење свести и схватања стварности, него ли на жељу за Православном променом и покајним обраћењем из досадашње екуменистичке каљуге и сарадње са окупационим намесницима домаће издаје србског народа…

Говорили смо поново и о великој опасности нове преваре иза које стоје ционисти и масони да прогнане са вековних простора Србе и збијене у ужу Србију и Републику Српску замају неком причом о сједињавању а уз промену граница које нам поставише Свети преци наши. Издајничку причу од раније промовисану да је мир на Балкану једино могућ ако се границе уреде по етнички већинском принципу, типа, где који народ већински живи – то је његова територија, чиме би нам отели Косово и Рашку а, у сличном маниру, и Војводину па нас збијене у данашње резервате прогласили новом Србијом уз неког новог масона и секташа, макар га нам и краљем назвали, кога мисле србском робљу у том сценарију подметнути. Ту причу је помињао Винко Перић председник секташа масона у Републици Србској, а сада, као случајно, Додик јуче пита Вучића да ли да покрене отцепљивање РС од БиХ ако се призна ‘независно Косово’. Тиме Додик, прво најављује скорост београдске издаје Косова а уз подмићујући, на дугачком штапу сервирани, фил приче о уједињењу преостале Србије са РС. Ето зашто више нико не помиње Метохију која је смисао речи Косово, без које је само Косово безличан појам. А Метохија је манастирска својина Богу Живоме Посвећена и Крвљу Светих нам Предака Заветована…

+++
За спас потопљене Грачанице и окупиране Православне Србије

Нисмо се сложили да Литије недељом од којих је патријарх и Савез Православних жена због лажне пандемије ‘короне’ одустао, сада треба да се одржавају и да их предводе неки мирјани – и то баш они који неће да долазе на ове наше Литије против опште Издаје. Наравно, не ради се о суревњивости, већ о неслагању са том фарисејском трасом која замајава, која се моли, а у широком луку заобилази центра града где народ наш пати и бори се против окупације како сам зна. Време је и за молитву на улицама – али и за сведочење против издаје, ако је само прво- лицемерје је, а ако је само друго- незнабожачки је.

Трују нас свим и свачим, медијски системи лажи бомбардују са свих страна, застрашују вештачким и лажним болестима и мерама, гледају нас отуђити једне од других како би нас као хијене лакше растрзали – али ко може помутити оне који се у овој земаљској колотечини греха, лажи и страдања држе за Небо, за Духа Светога Цркве Православне, за Православнога Христа Спаса нашега, за Пресвету Тројицу- Бога Живога, Свемоћнога, Свудаприсутнога, Свепобеднога? Божија-Православна Победа је на крају неминовна, како рече Свети Николај, а ако још није победило Добро – то само значи да још није крај!!!

Богу хвала на свему па да се у миру Божијем, стамености вере и добрих жеља за ближње виђали и свих наредних Литијних субота… А, ко може, и сваке вечери испред Скупштине, јер иако су се протести народа против увођења карантина спласнули, иако их политичари покушавају преузети – ипак су они и иницијална каписла за неко наредно народно веће окупљање које ће изазвати претње карантином, вакцинацијом или економском кризом, свеједно, битно је да Православни буду присутни у свему томе и да константно дају смисао оправослављивању нових неопходних бојева поробљеног и геноцидно уништаваног србског народа.

ИстиноЉубље свима Вама