ПОЛИТИЧКИ СТРУЧЊАК ВОЛФГАНГ ЕФЕНБЕРГЕР: ЕУ и НАТО су алатке америчке геополитике! Постоји могућност избијања Трећег светског рата!

Волфганг Ефенбергер (Фото: Јутјуб)

Са Волфгангом Ефенбергером, човеком који је после 12 година војне службе завршио политичке науке у Минхену и вишу школу за цивилно инжењерство и математику, па предавао на Грађевинској школи и написао читав низ књига и чланака, разговарано је о могућностима избијања Трећег светског рата и улози САД, али и Немачке, у садашњим геополитичким превирањима.

Од изборне победе почетком новембра 2016. председник САД Доналд Трамп суочава се са жестоким отпором америчке елите која наставља да се залаже за агресивну интервенционистичку политику. То је свакако јединствен случај у историји САД, каже у разговору Волфганг Ефенбергер.

Историчар сте с војничким искуством, али бих прво желео да вас питам нешто што нема везе с вашом професијом. Управо излазимо из карантина због пандемије ковида 19. Које би лекције требало да извучемо из овог искуства?

Изнова и изнова нам се потврђује да нас манија за остварљивошћу и вера у технологију не могу увек заштитити од природних сила, а у многим случајевима чак доприносе испадима. Мало више човечности било би добродошло.

Ковид 19 је показао колико је глобализована економија рањива. Биће неопходно обезбедити боље управљање за све кризе. Региони би требало да се ојачају, а и да се поврати извесни ниво самодовољности.




У кризама, било да се ради о поплавама, шумским пожарима, или пандемијама, неопходна је солидарност на свим нивоима. Они на којима је одговорност у политици и науци морају се борити преко граница како би пронашли најбоља могућа решења. То није био случај у Немачкој. Имали смо само владино једноумље, а критика и алтернативе признатих научника су углавном били игнорисани у медијима, те је народ био масовно преплашен. Стручњак за здравство СПД-а Карл Лаутербах, стални гост вечерњих телевизијских емисија, тврдио је да немачка влада својом политиком показује одговорност, док су у Шведској повлачени неодговорни потези. Али шведски епидемиолог Андрес Тегнел је шведски модел изабрао можда управо због осећања одговорности. Свима ће бити на добробит да после пандемије извучемо лекције из оба решења.

Признати сте историчар, писац бројних књига. Заједно са Вилијемом Вимером 2014. објавили сте књигу „Повратак хазардера“. Постоје ли данашњи хазардери? Ко су они по вама?

Амерички политиколог Грејем Алисон тврди да се Кина данас налази у улози Немачке, европске копнене силе у успону на почетку 20. века. Оно што су данас САД, тада је била глобална поморска сила – Велика Британија – којој је било неопходно да спречи успон конкурентне силе. Такозвана „Тукидидова клопка“ описује процес, који се наизглед понавља у историји, опадања велике силе и успона секундарне силе, процес који се често окончава ратом. На ту „Тукидидову клопку“ алудирао је шеф кинеске дипломатије Ванг Ји када је 2017. рекао: „Кина има самопоуздања да ће избећи историјске преседане побољшавајући дијалог и координацију са америчком страном.“ Ванг верује да је међународна сарадња – у овом контексту Шангајска организација, земље БРИКС-а и концепт новог пута свиле „Један појас, један пут“ – једини могући избор. У умреженом свету, интереси и сила у успону и оних већ етаблираних мора бити помирен на задовољство свих страна. Према Вангу, сукоби могу водити само ка ситуацији у којој сви губе, као што је ситуација са Немачком и Великом Британијом после Првог светског рата показала.

Кина врло добро познаје учења војног филозофа Сун Цуа и сигурно неће починити исту грешку као тада Немачка. Али САД?

На јесен 2014. Команда армије Сједињених Држава за обуку и доктрину (ТРАДОЦ) – једна од три војне команде на армијском нивоу и једна од најважнијих команди америчких оружаних снага – представила је нови документ „Победа у комплексном свету 2020–2040“. У том дугорочном стратегијском документу оружаним снагама постављени су циљеви: први приоритет је смањивање претње коју представљају Русија и Кина (Северна Кореја и Иран су на другом месту, а тероризам на трећем!).

Ваша књига „Геоимперијализам – уништење света“ објављена је 2016, али је тек недавно изазвала веће интересовање јавности и дебате.

Геополитика је у Немачкој дискредитована после 1945. и тек је последњих година било могуће стидљиво говорити о критичкој геополитици. Географски услови су одређивали наше акције од памтивека. Где има воде, где је плодна земља? Како их се можемо домоћи? Све ово нема цену. Геополитика постаје негативна када се користи да бисмо угрозили друге. Британски географ Халфорд Макиндер је 1904. формулисао свој аксиом о Хартленду (који се налази у центру Евроазије од Волге до Јангцеа и од Хималаја до Арктика): „Онај ко влада Источном Европом, влада Хартлендом. Онај ко влада Хартлендом, влада светским острвом. Онај ко влада светским острвом, влада светом.“




Неевропска сила САД успоставила је стотине војних база око Евроазије и 1983. на јужном крилу Хартленда своју централну војну команду ЦЕНТЦОМ (свеукупно, широм света су раширили шест војних команди). И од тада рат је стигао у тај регион (Сомалија, Судан, Авганистан, Ирак, Сирија, Либија, Јемен).
Када се после Евромајдана 2014. НАТО милитаризација приближила Русији, почела су све више да се постављају питања о геополитичким намерама САД.

Изгледа да ЕУ после брегзита, масовне миграције и пандемије ковида 19 пролази кроз потешкоће. Како видите исход неизбежних промена у структури и улози ЕУ?

Улога ЕУ одувек је била проблематична, јер су стратешке основе поставиле САД. Дозволите ми да цитирам Пола Крејга Робертса, заменика министра финансија из времена Регана а сада публицисту. Дан после гласања о брегзиту, 24. јуна 2016, изразио је наду да ће се ЕУ и НАТО распасти и тако бисмо избегли Трећи светски рат: „ЕУ и НАТО су институције зла. Те две институције су механизми које је створио Вашингтон како би уништио сувереност европских народа. Те две институције Вашингтону дају контролу над западним светом и служе као покриће и подршка за вашингтонску агресију. Без ЕУ и НАТО-а Вашингтон не би могао да приморава ЕУ и Британију на сукоб са Русијом и Вашингтон не би могао да уништи седам исламских држава за 15 година, а да не буде означен као влада омражених ратних злочинаца чији ниједан члан не би могао да путује у иностранство а да не буде ухапшен и изведен пред суд.“

Робертсова изјава је можда преоштра за уши бројних демократа образованих на Западу, али је и даље у ваздуху и време је да проверимо њену истинитост. А управо то чиним својим новим пројектом књиге „Црна књига ЕУ и НАТО – Зашто свет не налази мир“. Биће објављена у септембру.

Шта мислите о садашњим односима дуж трансатлантске линије?

У САД води се битка између глобалиста-интервенциониста и представника економски просперитетне Америке без скупих глобалних војних операција. Од изборне победе почетком новембра 2016. председник САД Доналд Трамп суочава се са жестоким отпором америчке елите која наставља да се залаже за агресивну интервенционистичку политику. То је свакако јединствен случај у историји САД. Најжешћи противник је круг око бивше Обама-Клинтон администрације, као и породица Буш. Европске елите су се, такође, прикључиле том фронту. Прошле јесени бивши министар одбране Гутенберг је на америчким медијима саопштио да су Русија и Кина опасност по слободни свет, а европски медији су попут еха ратних бубњева који постаје све гласнији и гласнији у позадини.




А односи ЕУ и Русије?

Од краја 2019. Урсула фон дер Лајен, Кристин Лагард и Жозеп Борел држе најважније функције које ЕУ може да понуди. Сви они су ишли на студијска путовања у САД, стога блискост трансатлантским мрежама није изненађујућа, као ни „дистанцирајуће“ изјаве о Русији. Поред овог кадровског пакета, који није баш демократски, ту је и Шарл Мишел на позицији председавајућег Европског савета. Нажалост, та констелација не даје наду за добре односе ЕУ и Русије.

Све веће неповерење и атмосфера конфронтације између великих сила изазива значајну забринутост јавности. Војне НАТО вежбе „Бранилац Европе 2020“ овде, „Бранилац југоисточног Пацифика“ на Далеком истоку, ЕУ прилагођава цивилну инфраструктуру за војне сврхе, САД напуштају споразуме о контроли наоружања, трка у наоружању се убрзава.

Због чега?

Напетости између САД и њихових сателита и Русије и Кине вероватно ће наставити да се интензивирају. НАТО маневри „Бранилац 2020“ требало је да се одрже од фебруара до маја. Први пут од краја Хладног рата читава америчка дивизија, укључујући оружане системе, требало је да буде пребачена из САД у Антверп или Бремерхафен пре даљег транспорта до Пољске и балтичких држава. Поред тога, требало је да учествују и војници других НАТО чланица. То је највећи покрет трупа из САД у последњих 25 година.

Карактеристично за режим у којем је НАТО реторика јесте изјава Хенинга Отеа, портпарола за одбрану посланичког клуба ЦДУ-ЦСУ у Бундестагу од 13. фебруара 2020: „Безбедносна ситуација у Европи се погоршала, делом због руске офанзивне спољне политике. Сетите се само анексије Крима у супротности са међународним правом и улоге Русије у сукобу на истоку Украјине, руских тренажних летова изнад Балтичког мора, офанзивних војних маневара на Арктику, подршке Асадовом режиму у Сирији или кршењу Споразума о ракетама средњег домета. Суседне земље су, такође, забринуте. Морамо учинити више у безбедносној политици, укључујући уверљиву обрану источног крила НАТО-а.“ Истински идиосинкретично тумачење америчког провоцирања Русије од распада Совјетског Савеза! Вили Вимер је војну операцију усмерену на Русију назвао „маневром срамоте“. Вероватно нема бољег начина да се то уоквири.




Захваљујући корони, она је прекинута, као и мисије НАТО-а попут „Појачаног истуреног присуства“, мисије помоћи у Литванији, или мисија на Косову. У Атлантском савету критиковано је што супарници Алијансе попут Кине, или Русије стратешки користе преспоро реаговање Савеза с пролећа у своју корист. О томе како, међутим, није било никаквих јавних саопштења. Два носача авиона, „Роналд Реган“ и „Рузвелт“, који оперишу на Пацифику заглављени су у Гуаму због короне, а бомбардери дугог домета „Б52Х стратофортрес“, који су тамо у ваздухопловној бази Андерсен били стационирани 16 година, напустили су стратешку базу у Гуаму 15. априла пут америчке Западне обале. Све ово изгледа да само побољшава безбедносну ситуацију, а у реалности она је постала само још крхкија. Водећа сила која слаби је непредвидива!

Прошле године учествовали сте на међународној конференцији поводом двадесете годишњице НАТО агресије на СР Југославију.

Радо сам прихватио позив на међународну конференцију. То прво учешће Немачке у рату од 1945, поврх тога у агресивном рату противном међународном праву, снажно је утукло моје наде за мирнију будућност. Био сам захвалан на могућности да допринесем форуму кратком изјавом за мир.

Агресија је била први рат у Европи после Другог светског рата. Можете ли прокоментарисати ту акцију НАТО-а с гледишта европских и посебно немачких мотива и интереса?

Не могу видети ниједан стварни европски и немачки мотив. Радило се само о геополитичким циљевима САД – доминацији над Евроазијом. Од тада, САД и Немачка, која се шлепује, игноришу правила међународног права у својим војним операцијама супротно Повељи УН.




После учешћа на Конференцији у Братислави (у заједничкој организацији Стејт департмента и Института Ентерпрајз) на пролеће 2000. Вили Вимер је обавестио тадашњег канцелара Шредера о америчким циљевима: „Рат против СР Југославије је вођен да би се ревидирала погрешна одлука генерала Ајзенхауера у Другом светском рату. Стационирање америчких војника тамо је извршено из стратешких разлога. Радило се пре свега о ширењу НАТО-а на исток и истовремено о показивању Кини где су јој границе у Европи. То је демонстрирано нападом на кинеску амбасаду у Београду.“

Немачка је један од најважнијих привредних партнера Србије. Десетине хиљада Срба живе у Немачкој. Дунав повезује Србију и Немачку. Културне везе имају историјске корене. С друге стране, Немачка је 1999. активно учествовала у НАТО агресији, била је међу првима да призна нелегалну сецесију Косова и Метохије 2008. Шта би требало урадити да се побољша будућност односа Србије и Немачке?

Све док се немачка елита и немачки медији фарбају трансатлантском бојом, немам много наде. Ако утицајне америчке елите – а Трампа не сматрам њиховим делом – желе да воде трећи велики рат овде у Европи, немачке ће се елите, попут европских, повиновати.

Због тога нам је потребна Европа – а овде мислим на Де Голову визију Европе нација – која се гради на федералним основама, показује солидарност и јача регионализам. Домени одговорности морају се спуштати на што ниже нивое. Разноликост мора бити појачана, а о предстојећим проблемима мора се поново разговарати отворено и уз међусобно поштовање.



Печат

1 Коментар

  1. ПОЛИТИЧКИ СТРУЧЊАК ВОЛФГАНГ ЕФЕНБЕРГЕР: ЕУ и НАТО су алатке америчке геополитике!
    Strucnjak si do moga !
    Pravilan naslov je : eu, amerika i kina su jevrejske kolonije !
    nato, mosad, cia, fbi, mi6 i ostala udruzenja ubica su ALATKE cionista !
    Ne postoji americka geopolitika ! Postoji samo americki narod ili tzv. zombiji !
    Geopolitika, vladavina demonskih jevreja zvanih cionisti je javno uklesana na americkom stounhedzu ! Ostaviti na zemlji da zive samo jevreji i pola milijardi slugu, goja !

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.