ЗЛАТНО ДОБА СРБИЈЕ?! Гориво поново поскупљује

(Фото: Pixabay)

Скок цене сирове нафте на светској берзи за 25 долара (у мају је коштала 19,33 на садашња 44,32 за барел) условило је и поскупљење горива на пумпама у Србији за око осам динара по литри. Бензин се сада точи за 131,44, евродизел за 140,08 динара, док је течни нафтни гас 73,71 динар.

Кретање просечне малопродајне цене горива у Србији у току 2020. има три јасно уочљиве промене. Прва, током које су цене горива падале. Од почетка године, па до средине маја, литар бензина је појефтинио за око 27 динара, а евродизела готово 33 динара. Затим су месец дана цене стагнирале и негде од почетка друге половине јуна до протекле недеље и бензин и дизел су поскупели у просеку за око осам динара – каже Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.

На цену горива на бензинским станицама, додаје, утиче мноштво фактора и тешко је прецизно разлучити који је у којој мери утицао на кретање цена и навише и наниже.




– Први је велики скок цене сирове нафте, што је у низу, од налазишта нафте до крајњег потрошача, највише допринело повећању цена, наравно не само у Србији већ и у свим другим увозно зависним земљама. Први скок цене горива на бензинским станицама у Србији забележен је тек негде два месеца након што је цена сирове нафте почела да расте – каже Мићовић.

Други фактор који утиче на скок цена током јула јесте повећање акциза. Као последица усклађивања динарских износа акциза у односу на индекс потрошачких цена у 2019, од 1. јула државне дажбине на бензин и дизел повећане су за око 1,3 динара по литру.

– Више ништа не може да изненади када је реч о цени црног злата. Због тога је тешко прецизније предвидети како ће се кретати цене на пумпама. Овако драматичне и брзе промене на тржишту нафте и деривата као ове 2020. године дешавале су се само пар пута у историји експлоатације нафте – истиче он.

Увек када је реч о факторима који утичу на цену горива, поред кретања на глобалном, регионалном и локалном тржишту, важно је поменути и висину државних дажбина.




– Фискална захватања чине тренутно више од 60 одсто просечне малопродајне цене. Искрено се надам да ће приликом креирања нове фискалне политике, којом ће држава морати да обезбеди веће буџетске приходе већ наредне године, бити прилике да своје ставове пренесе и Удружење нафтних компанија Србије, пре свега како бисмо указали на утицај високих фискалних дажбина на потрошњу горива и тржиште у целини – наглашава Мићовић.

Упоредном анализом цена горива код нас и у региону јасно се види да је евродизел поново у врху табеле и само се скупље точи у Албанији, док је бензин пао на листи и сада се скупље него у Србији точи у Грчкој, Албанији, Хрватској и Црној Гори. Најјефтинији бензин и дизел и даље је у БиХ, где бензин кошта 99,94 динара, а дизел за 97,586, што значи да је код нас скупљи за 43 динара.



Политика

1 Коментар

  1. НИС када је приватизован државна администрација је тврдила да је 7 милијарди у плусу, а три независне ревизорске комисије доказале да је НИС 7 милијарди не у плусу него у минусу, разлика је дакле 14 милијарди неслагања! Ко треба да плати тај лоповлук за који нико одговарао никада није а камоли вратио покрадено? Ко? Као и за сва друга јавна предузећа, руднике … имају специјалан третман „алајбегове сламе“, све партије на власти ( углавном СПС, ЈУЛ, … ) њихови кумови, родбина, певачице, швалерке … Наравно дуг плаћају само грађани ко би други и њихови нерођени потомци, ако их буде, ако не платиће Србија рудницима, шумама, водотоцима, спремиштима за нук. отпад …

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.