СИТУАЦИЈА КАО ПРЕД ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ: Сраман текст Блумберга о сукобу Кине и Америке

Блумберг у свом новом срамном тексту о односима САД и Кине упоређује Кину са нацистичком Немачком. Кроз низ манипулација покушава да сукоб Кине и САД упореди са сукобом Немачке и Велике Британије пред Други светски рат. Међутим, ако се ситуације упореде на место нацистичке Немачке заправо би се боље уклопиле САД.

Текст Блумберга пренели су и поједини српски прозападни медији:

Нетрпељивост између Кине и Сједињених Америчких Држава већ је била “на нивоу” почетком године, а ситуација се од тада само заоштрава. Док се две силе препуцавају око тога ко је крив за пандемију корона вируса, затварају своје конзулате, ескалирају трговински рат, плове једна другој у инат Јужним кинеским морем и размењују увреде, изгледа да њихов пут води ка још више сукоба.

Неки то зову новим Хладним ратом, академици га држе за такозвану “Тукдидову замку” Грејема Елисона, али у случају САД и Кине постоји много боља анлаогија – борба између британске и немачке империје након њеног уједињења 1871, пише “Блумберг”.

Ту ера, баш као и нашу, обележиле су индустријска и технолошка револуција и глобализација. Попут САД, и Британија је била демократија која је веровала у слободна тржишта и пратила је међународни поредак који регулише трговину и финансије, надгледањем такозваног Пакса Британика, периода релативног мира између великих сила кад је британска империја преузела улогу “светског полицајца”.

С друге стране, Кина је била попут тадашње Немачке, аутократска држава, са државном, националистичком економском политиком. Баш као Кина данас, Немачка је била усмерена да преузме водећу позицију крађом патената и технологије и агресивним заговарањем алтернатива спрам стандарда свог ривала.

Једна од таквих трка, на пример, била је око стандарда који ће доминирати радио комуникацијама. Британци су користили пионирску технологију италијанског изумитеља Гуљелма Марконија, док су Немци у име цара Вилхелма II радили све да развију сопствени стандард, преко компаније “Телефункен”. Аналогно томе данас би била 5Г мрежа и америчка глобална кампања да избаци из игре кинески “Хуавеј”.У обе ере изазивачи су се плашили географског затварања и гледали да се пробију ван са великим, геополитички мотивисаним инфраструктурним пројектима. Немачка, окренута на исток, покушала је да изгради пругу Берлин-Багдад ради приступа Индијском океану којим би заобишла британску морнарицу.

Кина, окренута на запад, имала је свој Појас и пут, план да повеже луке, морске путеве, железницу, као и информационе системе широм Евроазије и Африке. Немачки пројект зауставио је Први светски рат, док је Кина наишла на опозицију у неким државама дуж руте.

Ривалство је на почетку ескалирало без изазивања војних конфликта. Попут САД, тадашња Британија је наметнула казнене тарифе које су мало тога постигле и испробала друге мере. Дипломатски гледајући, помогло је што су Немачка из 19 века и новија Кина имале лидере довољно софистициране да ојачају своје земље без ризика од свеопштег сукоба. У првом случају, то је био канцелар Ото фон Бизмарк, који је управљао развојем Немачке под два цара док га није отпустио трећи – Вилхелм II – ташт и несигуран карактер који се осећао угрожен од стране “стручњака” као данас амерички председник Доналд Трамп, наводи “Блумберг”.

Бизмарк би у Кини подвукао паралеле са Денгом Сјаопингом, “врховним вођом” који је надгледао кинеску индустријализацију али без отвореног изражавања непријатељстава према Американцима.

Али, временом се ситуација променила. Вилхелм II, рођак краља Џорџа В, с једне стране се дивио Енглезима а са друге пројектовао сирови милитаризма – “Блумберг” наводи да је мењао војне униформе неколико пута дневно.

Актуелни кинески председник Си Ђинпинг довољно поштује САД да пошаље своју ћерку (под псеудонимом) на Харвард, али је његова спољна политика постала позната као “дипломатија вучјег ратника” након филма “Вучји ратник” из 2015. у којем Кинези “праше” западњаке.

Трамп – који је Вилхелм по свом нарцисизму и стратешкој кратковидости – само је погоршао ситуацију. Чак и ако га Џозеф Бајден победи на председничким изборима у новембру можда неће бити довољно да се измени фундаментална динамика Тукдидове замке.

Као што је Немачка под Вилхелмом ИИ била силеџија који провоцира, Кина се под Сијем обрушава још жешће – од Хонг Конга, Тајвана и Ујгура у Синкјангу, до суседа на Хималајима и страних бродова у Јужном кинеском мору.

Историја не мора да се понавља. Али ипак, не би шкодило да је Пекинг, Вашингтон и друге престонице поново прелистају како би поштеделе нашу генерацију да не “ушета кроз сан” у нови светски рат. До 1914, као и данас, међународни систем је постао превиђе сложен за антагонисте, а онда се упалио фитиљ у Босни коју многи Немци и Британци нису знали ни да нађу на мапи. У наше време, то се може догодити на компјутеру који је хаковао непријатељ или на ненастањеном острвцету у Јужном кинеском мору, закључује “Блумберг”.

Блиц