ЗАШТО СРБИ ЈЕДУ КИНЕСКИ БЕЛИ ЛУК? Три пута је скупљи, а ова ствар се ставља у њега да би изгледао боље

(фото: PIXABAY)

СРБИЈА већ годинама увози бели лук, највише из Кине, али и из Египта, Шпаније, Албаније, а мање количине и из Македоније и Аргентине.

Само у 2018. увезли смо око 440 тона овог значајног и траженог пољопривредног производа. Док се вредним домаћинима који га у Србији производе нуди 180 динара за килограм неочишћеног најјачег природног антибиотика, ми у маркетима купујемо кинески и то за 700 динара!

Готово свака друга кућа у малом бачком селу Шупљак надомак Суботице у њиви или башти гаји бели лук. А лудошки је ове године одлично родио – просечни приноси прелазе четири тоне по хектару. Производња ове биљке надалеко чувене по свом мирису је и те како исплатива, али на наше трпезе ипак најчешће стиже из Азије.




– Увоз је један од проблема, људи купују тај лук јер је бељи, а не знају да он вероватно са љуском иде у хлор, а ко зна каквом се хемијом третира док не стигне из Кине до нас – објашњава Тибор Сакач, један од највећих произвођача у Шупљаку.

– Сви гајимо стару сорту, која се показала најбољом за ово поднебље, ручно га вадимо и чистимо, јер тако ченови остају читави, неударени, а тиме и дуже трају. Уз то, лудошли бели лук има седам пута више алицина од кинеског. Проблем је што немамо организован откуп као што то постоји за друге ратарске и повртарске културе, не постоји задруга или нека хладњача која би руководила тиме да га произвођачи продају по најбољој цени. Овако га продајемо накупцима и онима који га користе као сировину, ретко ко излази на пијаце, јер се то само са луком не исплати.

Јелена ЛемајићПородични посао Тибора Сакача

Они који раде и друге културе могу себи да приуште да лук складиште и чекају цену, док су они који морају одмах да плате раднике принуђени да га одмах продају накупцима. Иако лудошки лук у џаковима може да стоји до фебруара, код многих не дочека зиму.

ВЕНАЦ СКУПЉИ

ЗА разлику од неочишћеног, венац белог лука кошта око 500 динара, а скупљи је јер захтева посебну припрему и рад домаћица. Бирају се најкрупније главице, а пре плетења, преко ноћи, лук одстоји напољу да би на њега пала роса. Плете се рано изјутра, док још нема влаге и може лепо да се увија.




– Овај посао није тежак, али је прљав и захтева много руку. Када почнемо вађење, око 20 радника из Кањиже је сигурно на њиви и то кошта најмање хиљаду евра, а притом не рачунамо наш рад – додаје Сакач. – За семе нам отприлике оде 1.500 евра по јутру. Зараде буде, не жалимо се, али сви радимо, већ пола века цела породица је укључена у овај посао. Најлепше главице из сопствене производње сваке године одаберемо и остављамо за семе и тако се у породици производња белог лука преноси са генерације на генерацију. Главице белог лука, у зависности од крупноће, имају осам до 12 ченова, а од сваког засађеног килограма семенског, када је све у реду, примени се одговарајућа нега и агротехника, у лето даје бар пет килограма рода.

Због чињенице да захтева доста мануелног рада, све је теже наћи раднике. Ове године је, како кажу, било још и добро, јер се многи, због короне, нису вратили на рад у иностранство.

У СВЕТУ НЕСТАШИЦА

НЕДАВНО се појавила информација да Европи прети несташица белог лука и да ће опет морати да увози веће количине из Кине, јер су количине којима располажу највећи произвођачи већ распродате.



Јелена Лемајић, Новости.рс

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.