ГЛАС ПРОФЕСОРА: Србија и даље “лидер” у региону

“У нашој земљи може функционисати једино српски модел борбе против короне“ (истакнуто је у чланку објављеном у Политици 21. јула 2020). Није додуше речено у чему је суштина тог модела, али је дата оптимистичка прогноза да је „ако се такав тренд настави, за очекивати да наредних дана, до краја недеље имамо силазни ток у броју заражених“?

Сутрадан РТС је објавио да је председник изјавио “да верује да ће наредних дана кренути да се смањује број заражених коронавирусом”. На страну што је број заражених неопадајућа величина. Може само да расте или стагнира тамо где је. А максимум дневног прираштаја броја заражених достигнут је четири дана касније. И био је већи од оног у првој фази.

Прошле су три недеље. Ваља се мало погледати уназад и резимирати учинак тог оригиналног модела. За почетак, може да се упоради како је било раније, а како је сада. Укратко: нови максимум је већи него претходни, а смањивање броја нових случајева спорије (средња вредност дневног прираштаја заражених је већа за око 15 %). Оно што је “за очекивати” није за славоспев.

Ако се посматра ситуација у региону, Србија убедљиво “води” међу бившим југословенским републикама. Kада се погледа нагиб српске криве, укупан број заражених у Србији и даље стреми у висине.

Својевремено, у пролеће, до минимума дневног прираштаја броја заражених (1. јуна, 18 новооболелих) протекло је 46 дана након достизања максимума дневног прираштаја. Тај максимум у другој фазе (која је сада у току) достигнут је (надамо се) 26. јула. То је био 143. дан епидемије у Србији.

У првој апроксимацији, повратак на некадашњу вредност минумума дневног прираштаја броја заражених може да се очекује средином септембра. Треба имати у виду да практично сви дијаграми показују да је опадање овог броја све спорије и спорије, како се епидемија ближи свом крају. Таласање криве броја заражених у завршној фази је пре правило него изузетак. Немачка је, на пример, сишла испод нивоа од регистрованог 10% максималног броја болесних још 13. маја, али га је 24. јула поново премашила и до дана данашњег никако да се врати у мирније воде. Показало се и да период инкубације може да буде знатно дужи од просечне вредности.

Kао што 9. августа рече члан кризног штаба Србије “ситуација је и даље несигурна”. Биће то дуго топло лето. А они верглају своју причу и никоме не пада на памет, ни њима ни њиховим послодавцима, да је дошло крајње време да се стратегија борбе са вирусом САРС-ЦоВ-2 препусти онима који су се биофизиком бавили на вишем научном нивоу.

Петар Бошњаковић, доктор техничких наука, професор у пензији

Директно