Тик-ток и политичка улога друштвених мрежа

(Фото: Пиксибај)

Волстрит џорнал, један од конзервативнијих дневних листова у Њујорку, у свом уводнику изразио је подршку Трамповим потезима против Тик-тока (TikTok, кинеска апликација за дељење кратких видео-снимака и прва неамеричка друштвена мрежа која је стекла глобалну популарност, прим. прев.), изражавајући истовремено и благу резервацију. У уводнику броја од 5. августа пише: „Господин Трамп је запретио забраном, али то би ослабило конкуренцију и не би учинило ништа да ограничи раст кинеског утицаја у иностранству“. Очито је да се уредницима Волстрит џорнала чини да Тик-ток неће нестати само зато што је забрањен на америчком тржишту, и да ограничења и компромиси на које је Тик-ток пристао како би остао доступан у Сједињеним Државама више неће бити на снази.

Међутим, у критици Волстрит џорнала према Тик-току појавиле су се неке чудне тврдње. Уредници су написали: „Прошле године, Тик-ток је био оптужен за цензурисање видео-снимака са протеста у Хонгконгу. Бајт денс (ByteDance, компанија у чијем власништву је Тик-ток; прим. прев.) је то демантовао и саопштио да се снимци са протеста нису појављивали у корисничким фидовима (садржај који се приказује кориснику на почетној страни, прим. прев.) зато што нису били популарни код корисника.“




У уводнику се даље цитира Бајт денс, матична компанија која стоји иза Тик-тока, која истиче да је увела рестрикције на „демонизацију или извртање локалне или националне историје, попут немира у Индонезији маја 1998, геноцида у Камбоџи, инцидената на Тјенанмену“ и „изразито контроверзних тема као што су сепаратизам, сукоби верских секти, сукоби између етничких група…“ .

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ И НЕСТАБИЛНОСТ

Импликација иза речи Волстрит џорнала јесте да су Тик-ток и друге друштвене мреже из неког разлога дужне да промовишу догађаје попут протеста у Хонгконгу. Тик-ток никада није цензурисао такве видео-снимке, а многи критичари кинеске владе који подржавају протесте у Хонгконгу су популарни на тој друштвеној мрежи. Међутим, Тик-ток није циљано промовисао ове видео-снимке, нити им омогућио да се корисницима приказују на начин на који се приказају на западним друштвеним мрежама попут Фејбсука и Твитера.

Није тајна да су амерички Стејт департмент и обавештајни апарат користили друштвене мреже за постизање својих циљева. Током Арапског пролећа 2011. године, Стејт департмент на челу са Хилари Клинтон је прилично отворено истицао да своје активности координише са Гуглом и другим технолошким гигантима. Џаред Ендрју Коен из Џигсоуа (Jigsaw, технолошки инкубатор створен од стране Гугла, прим. прев.) је у то време директно саветовао Хилари Клинтон, а тренутно је хонорарни виши сарадник при Савету за спољне послове САД.

Процуреле инфромације су откриле да Фејсбук има „водиче за вести“ који бирају које приче постају виралне, а које не. Појединци таргетирани од стране америчке владе, попут Александра Дугина, уклоњени су са платформи као што је Јутјуб.




Није тајна да је Вашингтон користио Фејсбук, Твитер, Јутјуб и друге платформе како би спроводио своју геополитичку агенду и покушао да ослаби Русију, Кину и друге антиимперијалистичке државе. Међутим сада се поставља питање да ли су друштвене мреже створене само да би служиле империји? Да ли је то била једина сврха од почетка?

ВАШИНГТОН И СИЛИКОНСКА ДОЛИНА

Године 1999. широко доступни интернет био је кључан за омогућавање Фалун Гонг екстремистима да организују низ добро координисаних протеста широм континенталне Кине. Као одговор на ове потезе, Кина је почела да врши већу контролу над светском мрежом (world wide web, www). Исте године смо видели да је амерички Стејт департмент подржао „активисте“ Отпора да се укључе у серију нереда који су на крају резултовали обарањем Милошевића и социјалистчке владе Србије. Они су такође користили интернет за своје акције.

Везе Силиконске долине са америчким обавештајним службама такође нису тајна. Кредити Националне безбедносне агенције и других обавештајних агенција су омогућили Билу Гејтсу, Стиву Џобсу, Ерику Шмиту и другима да успоставе своје технолошке монополе.

Још давних 1970-их година, амерички геополитички стратези су схватили да упркос томе што је СССР био веома ефикасан у развијању сопствене компјутерске технологије, он једноставно није имао довољно средстава да у њих инвестира. НАТО споразум којим се забрањује продаја или дељење високе технологије СССР-у и стална потреба за трошењем услед трке у нуклеарном наоружању (коју је Мајкл Паренти назвао оружаном ”гањалицом”) онемогућили су СССР да изгради сопствену Силиконску долину.




Амерички тржишни сектор није баш промовисао компјутерску револуцију, јер је то подразумевало приличан ризик. Међутим обавештајне агенције су, увидевиши отварање геополитичке могућности, режирали да у јужној Калифорнији дође до технолошког бума субвенционисаног од стране владе. Ово је САД поставило испред Совјетског Савеза и глобални технолошки сектор у настајању центрирало око Сједињених Држава.

Дакле, ако је компјутерска револуција била шема за унапређење америчке моћи, и ако највеће друштвене мреже отворено раде са америчким Стејт департментом и обавештајним апаратом… да ли су друштвене мреже од самог почетка биле део завереничког плана?

Да ли је једини циљ друштвених мрежа да координишу протесте и нереде широм света? Да ли су Фејсбук, Твитер и Јутјуб створени са циљем дестабилизације антиимперијалистичких држава и обезбеђења постхладноратовске хегемоније Волстрита и Лондона?

Идеја како је Тик-ток нелегитиман као друштвена мрежа само зато што не дозвољава да видео-снимци протеста у Хонгконгу преплаве кориснике дефинитивно говори у прилог томе. Друштвене мреже су вероватно отпочетка замишљене као геополитичка шема.

Кејлеб Мопин је политички аналитичар и активиста са седиштем у Њујорку. Студирао је политичке науке на колеџу Болдвин-Валас и био ангажован у покрету „Окупирајмо Волстрит“.



Превео Радомир Јовановић/Нови Стандард

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.