Ангела Меркел спрема санкције Србији

Мирослав Лајчак запретиће Србији санкцијама уколико не будемо прихватили нацрт споразума о односима Београда и Приштине који ће изасланик ЕУ ставити на сто.

С обзиром на то да иза словачког дипломате стоји лично Ангела Меркел, која га је и поставила на најновију функцију (а и многе раније), иза његовог ултиматума стајала би управо најмоћнија политичарка Немачке и Европе.

Информације које већ извесно време круже високим дипломатским круговима потврдили су и поједини домаћи политичари попут Милована Дрецуна, а да ће притисци у наредном периоду јачати и на крају кулминирати оваквом претњом, слажу се и спољнополитички аналитичари.

– За Ангелу Меркел питање Косова је нека врста њеног политичког тестамента. Она жарко жели, и то и не крије, да канцеларски мандат и вероватни одлазак у политичку пензију крунише једним великим успехом на спољном плану. Откако се Америка преко Ричарда Гренела вратила у игру на велика врата у решавању проблема Косова, Меркелова још јаче жели да буде кључни играч и покаже Трампу и вашингтонском естаблишменту ко је прави газда Европе – објашњава један искусни западни дипломата на служби у Београду разлоге толиког притиска Берлина на Београд.

Подизање улога

Саговорник каже и да је нови Гренелов позив на окупљање у Белој кући 2. септембра изнова подигао улог. Сада је опет ЕУ, односно Немачка, на потезу.

Милован Дрецун, народни посланик и председник скупштинског одбора за КиМ у претходном сазиву, наводи да европски посредник за дијалог Мирослав Лајчак спрема документ због којег би Србији, уколико га не потпише, поново запретили санкцијама. Дрецун сматра да Лајчак жели да се постигне низ договора о економској сарадњи, слободном протоку људи и капитала, расељенима и несталима.

– Након тога он би да дода понеку реченицу и дефинише све на једном папиру као свеобухватни споразум о нормализацији односа. Такав документ би бацио на сто, уз речи да ће нам уследити санкције ако га не прихватимо – сматра Дрецун и истиче да Албанци искључиво желе да се разговара о томе да Србија призна независност лажне државе Косово или о неким елементима који би, према његовом мишљењу, могли да се протумаче бар као посредно признање.

Орхан Драгаш, директор Међународног центра за безбедност, напомиње да су догађаји иза нас потврдили да је ЕУ, односно Немачка, опструирала састанак који је био заказан за 27. јун у Вашингтону.

– Трамп и Гренел имају став да решење мора да буде део договора Београда и Приштине, а то је недавно потврдио и амбасадор Годфри. С друге стране, Немачка инсистира на наметнутом решењу. Не заборавимо да је инертношћу ЕУ бирократије преговарачки процес био блокиран готово годину и по, а да су га Американци одблокирали, јасно стављајући до знања косовским Албанцима да морају да отклоне све препреке како би се разговори наставили. САД су ишле дотле да су смениле Куртија и његову владу – каже Драгаш.

Поука из прошлости
Аналитичар Зоран Спасић каже да није изненађен претећим тоновима Лајчака и његових ментора.

– Нека врста санкција свакако не би била изненађујућа, имајући у виду да тако нешто није непознато и несвојствено немачкој политици, а посебно када се зна на који начин су минирали јунски састанак у Вашингтону. Подсетићу и да је Лајчак био један од највећих заговорника независности Црне Горе. Ми с њим имамо добру сарадњу, али он је немачки човек и ту нема никакве дилеме – прича Спасић и додаје да би ако и када дође до неких санкција то, пре свега, могло да се огледа у смањењу прилива новца за Србију из фондова ЕУ, као и стопирању отварања нових поглавља у преговорима са Унијом.

У чему би се огледале санкције
1. Мањи прилив новца за Србију из фондова ЕУ

2. Стопирање отварања поглавља

3. Препорука инвеститорима да заобиђу Србију

4. Подршка албанским притисцима на Србе на КиМ

5. Доношење резолуција против Србије у Европском парламенту под разним изговорима.

Душан Јањић – аналитичар

Опструкција првог састанка у Вашингтону није дошла са албанске стране. Није то била ни завера Берлина, како се прича. То је био један осамостаљени удар људи из Специјалног суда и Еулекса, повезан са њиховим функцијама и каријерама. То су врло опасни људи, то су бирократе које 20 година месечно примају између 10.000 и 15.000 евра, а не раде ништа.

Srpski Telegraf