Цијанид и ковид -19

Корона у Србији (Фото: Јутјуб)

Дел Метју Бигтри, истраживачки новинар, филмски продуцент и извршни директор мреже против вакцинације „Informed Consent Action Network“, водио је на свом веб- порталу „The HighWirе“ интервју са др Зеком Бушом, америчким специјалистом за интерну медицину и ендокринологију.

Поједини лекари су закључили да су пацијенти после тровања показали потпуно исте симптоме као болесници којима се приписују да су заражени коронавирусом. Трагично је да је 9 од 10 пацијената преминуло због типске грешке лечења респиратором. То је аспект који треба пажљивије сагледати. Следи одломак из најзанимљивијег дела интервјуа.

Дел Бигтри: Шта мислите, која би из Вашег угла била најбоља теорија о ономе што се догодило у Кини? Да ли је вирус дошао одатле и шта је ковид-19 у поређењу са вирусима са којима смо раније имали посла?

Др Зек Буш: Наука о ковиду-19 креће се брзо, али погрешно је рећи да о вирусу знамо било шта. Због тога сам толико разочаран владом и медицинским регулаторима „CDC“, „NIH“ и „Johns Hopkins“. Постоје универзитети који кажу да знају колико је људи умрло од ковида, али научно је немогуће да они утврде колико је људи преминуло од њега. Многи људи стално умиру од чудних респираторних болести. Чини се да постоји синдром сличан ковиду и он сеже до другог коронавируса из 2001/2002. Опис САРС-а у литератури је тако невероватан. Ако прочитате прве научне студије о САРС-у из 2002/2003, где дословце стоји: „Пацијенти постају ‘плави’, недуго затим плућа им се напуне течношћу и умиру“. След догађаја је врло важан: они постају плави пре него што се плућа напуне течношћу. Тако да прво нема отказивања плућа, након чега се са течношћу у плућима развија упала плућа и онда умире. Али управо се то догађа са овим ковидовим сојем. Дакле, још један коронавирус код ког се јавља хипоксија са дефицитом кисеоника у ткиву, тако да пацијенти поцрне и имају запањујуће низак ниво кисеоника у крви.




Ипак, многи болесници немају никакве симптоме. Не дишу брзо, не изгледају болесно. Лекари су ван себе и покушавају да открију: како овај пацијент може овде да седи и да разговара са мном са тако ниским нивоом кисеоника, плавим лицем и затајењем више органа? Код прегледа најважнија ствар је јетра. Постоји интересантан чланак о резултатима прве лабораторије од 5.000 пацијената са ковидним симптомима у Њујорку. Од ових 5.000 пацијената велика већина није ни имала грозницу. Њихова просечна температура била је 37 ° Ц, што је нормална телесна температура. Дакле, немате температуру, немате потешкоћа у дисању и немате повишене ензиме јетре. Једини наизглед доследни лабораторијски налаз јесте да бела крвна зрнца нису виша него код појаве вируса. Не показују промене вредности триглицерида (неутралне масти) што би указивало на упални догађај. Дакле, у овом чланку нема ничега. Прочитао сам чланак тражећи доказе да је та особа имала вирусну инфекцију у имунолошком систему или негде другде. Уместо тога, ти људи умиру од недостатка кисеоника (хипоксије), од губитка кисеоника у ткиву, њихово ткиво пати од стања недостатка кисеоника, да тако кажем. Течност се накупља у плућима од хипоксичног оштећења. Тада започиње дисфункција ендотела у васкуларном систему, тако да ефекти базалне дилатације више нису могући и механизам венског снабдевања и дренаже престаје да функционише. То заузврат доводи до застоја, односно загушења крви, што може довести до стварања крвних угрушака. Цео организам, од јетре до крвотока и других органа, укључујући плућа, тада показује симптоме дефицита кисеоника.

Изгледа као да је та особа изненада пребачена на врх Монт Евереста, а затим да су је довели са нивоа мора на Монт Еверест у року од пет минута, барем је то изглед пацијента. Тако се то догодило са САРС-ом 2002, а дешава се и данас. Шта ако нема знака заразе вирусом? Шта се тада дешава и зашто налазимо ковид у неким од ових крвотока? Када посматрамо САРС и МЕРС увек се чини да се у крвотоку дешава мноштво догађаја који узрокују неку врсту „висинске болести“ или хипоксичног недостатка у целом телесном систему. Ако не решимо овај проблем, плућа ће вам се на крају напунити течношћу јер хипоксично оштећење нисмо исправили. Уколико болесне људе ставимо на респиратор, само ћемо погоршати њихову ситуацију. Зато што је присилна администрација кисеоника, тј. довод кисеоника под високим притиском штетна. Тачније, може бити врло штетна за плућно ткиво. Ако притиснете кисеоник у плућа, а крвоток не може да га веже, нисте уклонили недостатак кисеоника. Уместо тога, то изазива оксидативна оштећења и упалу у ткиву које више не може да апсорбује кисеоник, па зато знамо да су због тога изузетно високе стопе смртности, па је чак 88% људи стављених на респиратор у Њујорку умрло. Нигде другде у свету стопа смртности није била тако висока. Дакле, ми смо део проблема ако и даље мислимо да стање нема никакве везе са дисајним путевима. Од САРС-а до данас, 18 година науке показало нам је да је ово хипоксично оштећење, а не нека врста вирусне инфекције. Ако се ради о вирусу који се шири на имуни систем, онда би се заправо требало видети како имуни систем на то правилно реагује.




Код ковида грозница се такође може појавити касније, али често није на почетку овог „заразног“ процеса. У ствари, током друге недеље често можете видети како се температура попела. Супротно томе, телесна температура 5.000 људи који су прегледани у Њујорку била је апсолутно нормална. Тек неколико дана касније, када су им су плућа у болници била напуњена течношћу и када се развила секундарна бактеријска инфекција, развили су температуру. Дакле, постоје знакови преоптерећеног телесног система од хипоксичног оштећења система и накнадног накупљања заразних симптома, али се то генерално не показује. Очигледно је да смо се ми из медицинске заједнице сложили са овом изјавом како бисмо једноставно и брзо спасили животе. Пре свега морамо то третирати као хипоксичну повреду. О томе постоји мноштво занимљивих података. Тренутно снимам филм о томе за шта мислим да се заиста догађа у вези тих вероватно непотпуних објашњења, а да ствар буде још гора – иронично је да је моја лекарска ординација тренутно затворена. Утисак је да су болнице преоптерећене, онда не бисмо требали истовремено затварати све лекарске праксе. Не би требало рећи да све ванболничке медицинске праксе одједном више нису потребне. Стога нисам био у могућности да лечим пацијенте на одговарајући начин, али нудим то било ком лекару да започне са истраживањем. Ковид морамо третирати као хипоксични поремећај, слично тровању цијанидом. Морамо почети са употребом састојака потребних за промену облика хемоглобина, и то је могуће.

Знамо, на пример, како лечити тровање цијанидом. Тровање цијанидом је врло слично ковиду. Пацијент се појављује без температуре са знаковима затајења јетре и са хипоксичним оштећењем органа, што касније доводи до смрти од затајења дисања. Имамо врло добро успостављен план лечења тровања цијанидом у облику три брзе инјекције цијанидним китом. Натријум нитрат се такође користи за промену облика хемоглобина на такав начин да поново може да везује кисеоник као резултат стварања метемоглобина. Тако да имамо одобрен план од „FDA“ лечења тровањем цијанидом. Стога бисмо требали променити наш начин размишљања. Ако сам у праву, да ли ће то помоћи да се реши проблем? Можда је сложеније, али ако не почнемо са третирањем промене хемоглобина као првобитног оштећења, никада нећемо бити у могућности да адекватно лечимо следеће инфекције, јер људи не умиру од ковида. Уместо тога, умиру од секундарне упале плућа, која је углавном бактеријске природе. Неки такође умиру од општег затајења органа услед недостатка кисеоника, али они сами по себи не умиру од вируса. На 5.000 страница радова ово није било релевантно за 5.000 случајева поменутих у Њујорку.




Дел Бигтри: Добро. Али вирус ствара овај проблем, зар не? И на неки начин, није ли пуко семантичко питање рећи да вирус не изазива грозницу као што би то вирус иначе чинио? Међутим, то узрокује овај проблем са хемоглобином, заједно са немогућношћу да се правилно пренесе кисеоник. Њујоршки доктор Кајл Сидел је нагласио: „Чини ми се као да су моји пацијенти на 30.000 стопа (око 10 км) висине“. Дакле, с једне стране рекли бисте да није реч о вирусу кога би се људи требало плашити, а са друге стране постоје људи код којих овај вирус изазива одређени недостатак кисеоника, зар не?

Др Зек Буш: Сигурно је један део тога, то још нисмо доказали, али мислим да постоји јасна могућност да је вирус укључен у изазивање ове промене хемоглобина. Али кад кажем изазивање, он је не може директно узроковати. У супротном, сви изложени вирусу доживели би хипоксични шок. Врло мали број људи који су били изложени вирусу и патили од недостатка даха или свих типичних ствари које се могу очекивати, имали су заправо тотални застој органа. Речено је да би требало да постоји нови протеин. То тек морамо да докажемо. Речено нам је и да постоји нови ланац РНА који заузврат ствара нови протеин који се разликује од САРС-а и МЕРС-а.

У реду, добро. Међутим, „нешто“ је код САРС-а и МЕРС-а очигледно учинило исту ствар, па је постојало нешто у тим коронавирусима што је изазвало овај ефекат хемоглобина код малог процента пацијената. Па да кажемо да је све изазвано вирусом? Опет, да је то вирус, сви изложени вирусу имали би исте симптоме. Шта вирус заправо ради? Чини се да вирус открива токсичност наше животне средине. И има нешто врло поетично у томе. Људи који умиру од ковида углавном живе у подручјима са високим нивоом пољопривредних остатака глифосата и високим нивоом загађења ваздуха у прашним честицама мањим од 2,5 микрона. Северна Италија, Њујорк, Сијетл, Луизијана, све су то, као што знате, подручја у Европи и Сједињеним Државама са највишим вредностима за ова два феномена: тровање у пољопривреди је у вези са загађењем ваздуха и ситном прашином. У Кини је Вухан и цела провинција Хубеј посебно тешко погођени. Концентрација глифосата и уништавање тла највећа је у провинцији Хубеј, а концентрација честица у ваздуху највећа је у Пекингу и јужно од Пекинга. Говоримо о концентрацији честица које су 40 пута веће него у Њујорку. Загађење у Хубеју чини ваздух изузетно токсичним. Тако знамо да ово загађење ваздуха проузрокује много штете становништву, укључујући загађење цијанидом. Знамо да је цијанид део овог „нормалног“ загађења ваздуха.




Само неколико месеци пре него што се појавила цела прича о пандемији „Earth Justice“ је објавио заиста добар документ, што би била основа за тужбу против „EPA“ (америчке агенције за заштиту животне средине), јер она није дозволила да се пораст нивоа цијанида у многим градовима у САД адекватно надгледа и није учинила ништа да то спречи. „Earth Justice“ је то разоткрила. Месецима касније видимо људе како умиру од онога што личи на тровање цијанидом. Интересетна је „случајност“ да је природа кроз токсично тровање тла и употребу глифосата у Кини, открила везу између цијанида и хемоглобина. Да ли је ово адаптација коју је природа сама направила? Уколико је била војна операција, онда су можда опонашали нешто што се догодило 2002. године. Тада то не би било ништа ново, а вероватно су то поновили. Чини се да је овог пута далеко мање смртних случајева него што је случај са САРС-ом. За САРС број смртних случајева износио је око 8-10%. Тешко је претпоставити, још нисмо направили добру и свеобухватну студију о томе, али очигледно да може бити много људи без симптома, слично као код САРС-а. Сигуран сам да у овом тренутку имамо знатно нижу укупну стопу смртности.

То је око 0,1 до 0,3%, што указује најновија студија „Stanford-а“. Дакле, стопа смрти је негде у распону нормалног грипа. Ако је ново, а није војног порекла, можда то није намењено убиству људи. Постоји ли вирус? Да. Шта он ради? Изгледа да излаже загађење наше животне средине које смо узроковали. Сам вирус није довољан да изазове смрт. Очигледно је такође потребан фактор загађења ваздуха. Свако повећање микрона доводи до 20 пута већег повећања смртних случајева, показала је студија са „Harward“. Са сваким микроном загађења ваздуха у кинеској провинцији Хубеј густина честица повећала се 40 пута. Стога је знатно већа вероватноћа да ће у Хубеју доћи до епидемије хипоксемичке респираторне инсуфицијенције. Ризик од смрти у овом окружењу био је стопостотан, а онда се стопа смрти нагло спустила на готово нулу, али сигурно не због карантина. Мислим да је то било више, зато што је две недеље након што су све активности у Хубеју престале, загађење ваздуха било испод 40 микрона по кубном метру ваздуха. Заустављајући људске активности, цијанид у ваздуху који удишемо значајно је смањен и од ковида одједном нико није умро. Сви сумњају да Кина лаже. Људи још увек морају умирати. И „волим“ да Сједињене Државе увек мисле да Кина или Русија лажу. У извесном смислу, ово је наша стандардна шема објашњења. Мислите ли да не лажемо на исти начин? Коме тренутно верујете у медијима?

Дел Бигтри: Ником.



Извор: https://www.youtube.com/watch?v=xXI0UEmCsEw

Приредио и превео: Милан Старчевић

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.