Русофилија је увек била најјача у Црној Гори – Зато се данас улагују Бриселу оптужујући Београд

Што се више буде ширило уверење у Подгорици да је Црна Гора практично већ у ЕУ, њихова реторика о Србији као о руском ПР-у ће се појачавати. То је најједноставнији начин да покажу своју лојалност Европској унији. На крају крајева, ништа не кошта црногорске политичаре који тако наступају, а може им нешто значити у изградњи њихове позиције у Бриселу.

Овако Душан Пророковић, виши научни сарадник на Институту за међународну политику и привреду, коментарише реторику премијера Црне Горе Милојка Спајића који Србију оптужује да је ПР Руске Федерације.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да Подгорица жели да да преваспита Србе, те да жели што горе односе са Србијом. Коментаришући односе две државе, Вучић је истакао и то да је Црна Гора међу првим земљама која усваја пакете санкција протв Русије. Спајић је на то одговорио да Црна Гора само жели да прати јасну европску политику коју, како каже, Вучић не разуме. Он је додао и то да је председник Србије ПР Русије.

Ко је већи русофил?

Пророковић каже да је, историјски посматрано, на Балкану увек било више русофилије у Црној Гори и Бугарској него у Србији, али да се сада околности мењају, а историја заборавља. Пратећи нит прошлости, логичније је да Црна Гора иступа као гласноговорник Москве, којој толико тога дугује, а не Србија.

Историјска искуства подређују се чланству у НАТО-у и ЕУ. Ово што се данас дешава на политичкој сцени Црне Горе виђено је у Бугарској пре петнаестак година, тако да ће последице вероватно бити исте. Док елита иде друмом, народ иде шумом. Већих економских ефеката ту неће бити, али историјски процеси су неумитни и они остављају последице на функционисање државе, каже Пророковић за Спутњик.

Он додаје и то да се историјска перспектива заборавља, те отуда и ова сада већ отворена и жестока антируска, не само реторика, него и политика. Последица свега ће, наравно, бити, истиче наш саговорник, али каже да је то већ питање за Црну Гору — како за власт у Црној Гори, тако и за становништво.

У Подгорици већ виде себе као чланицу Европске уније – отуда долазе некада и мало више наглашене прозападне изјаве него што је нормално и него што је примерено. Лично нисам сигуран да ће тај пут Црне Горе у ЕУ, ма колико се најављивао, проћи глатко. Биће ту још условљавања, Подгорица ће бити приморана на различите врсте уступака. Велика очекивања могу донети и велика разочарања и, у том смислу, такође треба имати историјска искуства и држати релацију са неким историјским савезницима.

Што им смета што Србија и Русија сарађују?

Иако је русофилија традиционално била наглашенија у Црној Гори него у Србији, Србија је током своје историје увек сарађивала са Русијом. Везе нису биле само културне и верске, него и дипломатске и војне, те је и логично што ове две земље данас и даље присно раде раме уз раме. Ипак, то код многих европских земаља пали црвени аларм и сирену за узбуну, а сарадња са Москвом се користи као увреда.

То је опште место у европској политици. Долазак Зеленског у Београд био је пројектован и како би се мало амортизовао тај притисак и тај утисак који долази из разних европских држава, а тиче се Србије као последњег европског савезника Русије.

Мислим да се позивом Зеленском у Београд то не може релативизовати или амортизовати. Просто, ова кампања ће се наставити. Србија је де факто једина европска земља која није увела санкције Русији, која и даље са Русијом сарађује, која за руске предлоге гласа у међународним организацијама. Наравно, са друге стране, и Русија показује доста обзира према српским интересима на Балкану и чува нашу позицију у међународним организацијама.

Србија спроводи једну доста комплексну стратегију вишевекторске спољне политике, објашњава наш саговорник. Та спољна политика грађена је пуних 30 година и донела је одређене резултате. Искушења јесу велика, околности су доста сложене — и регионалне, и континенталне, и глобалне — а за тако нешто немају разумевања у Бриселу.

Они који желе да се придруже Бриселу морају пливати на том таласу, дакле, морају нам спочитавати оно што нам спочитавају Каја Калас и разне друге евробирократе. На то се уопште не треба обазирати. Просто, проћи ће као и многи други наративи који су артикулисани против Београда, против Србије и против разних политичара у Београду у претходних 30 година, а који су после неког свог рока трајања или употребног рока остали апсолутно депласирани, закључује Пророковић.

Милица Тркља/Спутњик