Пензије у 2021. години – Власт једно обећава ММФ-у, а друго пензионерима

Срећа па пензионери не читају дуге извештаје ММФ-а о ревизији аранжмана са Србијом, али да читају с правом би питали шта је тачно: оно што је Влада обећала овој финансијској институцији, или оно што ових дана обећава из телевизора.

Наиме, прво председник Вучић, а затим и министар финансија Синиша Мали обећали су повећање пензија веће него што то предвиђа садашња швајцарска формула по којој се пензије усклађују 50 одсто са инфлацијом, а 50 одсто са растом цена.

Из изјаве министра јасно је да се са ММФ-ом разговара о корекцији формуле по којој се пензије обрачунавају. То потврђује и ММФ у свом документу.

“Ако дође до корекције формуле, ићи ће се у правцу да у наредним годинама пензионерска примања буду већа у односу на износ који би омогућила примена те досадашње формуле”, објаснио је Мали.

Што се тиче ММФ-а, они су Влади саветовали да се усклађивање пензија настави по швајцарској формули без једнократних исплата и ад-хок повећања, наводи се у недавно објављеној четвртој ревизији аранжмана. Влада се обавезала да неће бити једнократних повећања.

Влада Србије се обевезала и да ће повећање пензија и плата бити строго ограничено и да ће се у буџету створити простор за јавне инвестиције, како и ММФ предлаже.

Оно што је важно, Влада Србије ће аутоматски одустати од индексације ако издвајања за пензију пређу 11 одсто БДП. Тренутно су на око 10,2 одсто БДП.

Према оцени Фискалног савета, постојећа криза не захтева замрзавање пензија у наредној години – али је неопходно доградити швајцарску формулу до краја ове године.

Надограђена швајцарска формула би омогућила да пензије у кризним временима, као сада, расту нешто спорије, а да у периодима привредне експанзије расту нешто брже како би што боље пратиле раст зарада.

Kонкретно, у периодима кризе као што је сада, када БДП пада, просечне зараде често настављају да делимично расту, што доводи до индексације пензија која је изнад раста БДП-а.

Према предлогу Савета, то би уз постојеће економске пројекције за следећу годину (Раст БДП 6 одсто, дефицит два одсто БДП), значило индексацију пензија 75% са инфлацијом и 25% са зарадама у 2021. години.

Ако би се применила тренутна формула, пензије би порасле између 5 и 6 одсто, израчунао је професор Економског факултета Милојко Арсић уз оцену да би, с обзиром на кризу, тај раст требало да буде мањи, око три одсто.

Зато се и он залаже за корекцију швајцарске формуле тако да пензије у кризи спорије расту, а да у боља времена и пензионери осете тај бољитак.

Додаје да “швајцарску формулу” не би требало никако кориговати тако да она обезбеди неки врло висок раст пензија који би обезбедио достизање циља који је Влада Србије поставила да просек пензија буде 440 евра 2025. године.

Тај циљ он оцењује као нереалан и пре постојеће кризе, и каже да је сада још нереалнији јер подразумева да пензије просечно годишње расту по 13 посто.

“Нико никада није успео да пензије могу да расту брже него што расте привреда. А привреда у најбољем случају може да просечно расте око пет посто. Можда и да се неки додатни раст оствари по основу јачања динара”, каже он.

Нова економија