Са ових 10 занимања пун новчаник вам је загарантован бар у наредних 10 година, а ево у којој бранши сте најближе ОТKАЗУ

(Фото: Sputnik / Михаил Киреев)

На првом месту послова пред којима је блистава будућност је медицинска сестра, на другом месту је програмер мобилних апликација, док следећа три попуњавају оперативни и финансијски менаџери, те аналитичар менаџмента.

Пандемија је променила перспективу многим пословима за веома кратко време. Због тога се „Бизнис инсајдер“ позабавио рачуницом који ће то послови у наредних десет година бити најпрофитабилнији, уз помоћ података и пројекција америчког министарства рада.

Будућност рада изгледа да је светла за медицинске раднике, ИТ стручњаке и разне врсте менаџера. Међу првих десет места ове листе су и аналитичари истраживања тржишта и маркетиншки стручњаци, пословође медицинских и здравствених услуга, доктори, менаџери информатичких система, те рачуновође и ревизори.




Истраживање „Wорлд Ецономиц Форум“ – „Футуре оф Јобс Репорт“ сличних је тврдњи као поменута листа, јер каже да ће занимање будућности бити аналитичар података. Разне листе са пословима будућности излазе нам свакодневно, а у њима често буду и занимања за која нисмо баш чули, попут аналитичара ИТ безбедности, али и оних који као да су ту одувек – геронто-домаћица.

Драган Варагић, стратег бизнис трансформације и е-пословног развоја, каже да смо у времену у којем се ствара јако велики број нових занимања. Пред децом и родитељима који треба да их усмере на неко занимање, као и пред људима који мењају каријеру, шума је нових различитих ствари.

– Поента је да не можемо знати шта ће бити за 30 година. Ево пример, 2008. године су почеле да се шире друштвене мреже. Да сте 2005. неком рекли да ће постојати занимање „комјунити менаџер“, који води налоге, он вам не би веровао. Зато се треба фокусирати на преносиве вештине које не зависе од радог места, али утичу колико ћете добро радити посао и колику ћете плату добијати – каже Варагић.




Од свих занимања која ће доживети процват у наредне три деценије, претпоставка је да ће најбоље бити плаћени софтвер девелопер и директор продаје. Са друге стране, што посао ради већи број људи, не очекује се и већа плата, попут рецимо, трговаца. Због тога, како додаје Варагић, обједињавање различитих знања постаје екстремно важно. Јако сте добри у неком послу ако уз њега имате низ других вештина у којима сте прилично добри.

Научни комитет светског форума производње WМФ-а саставио је листу најпотребнијих вештина и знања у будућности, међу којима су дигитална писменост, ефикасна комуникација са људима и роботима кроз различите платформе и технологије, као и свести о сајбер-сигурности.

Декан Факултета техничких наука, проф. др Раде Дорословачки каже да годинама успешне стране и домаће компаније показују велико интересовање за њихове инжењере свих струка које образују, чак и пре него што заврше своје студије. Kонкретно, у последњим годинама примећује се раст потражње за струкама из области ИKТ, грађевинарства, машинства и електротехнике. Свакако то није изненађујуће за струку информационих технологија, али му је изузетно драго што се поново примећује евидентни пораст заинтересованости за области машинства, грађевинарства и електротехнике.

– У Националној служби за запошљавање немамо незапослених инжењера који су завршили студије поменутих струка на нашем факултету. Традициналне инжењерске струке (електротехника, грађевинарство, машинство…) у будућности ће сигурно постојати, али унапређене ИТ технологијама. Без рачунарства и ИТ струка не можемо ни замислити будућност јер су данас, у свим областима привреде, али и свакодневног живота, ова знања све потребнија, те можемо очекивати да ће потражња за њима наставити да расте. Такође, присутна је и све већа потреба за занимањима која захтевају мултидисциплинарна знања што ће, као одговор, имати отварање нових интердисциплинарних студијских програма у будућности – рекао је Дорословачки.




Према анализи која је рађена наспрам података америчког завода за статистику, а која обухвата пројекцију до 2026. године, међу 30 најтраженијих занимања пола су из медицинске струке, кажу из Инфостуда. Тако ће у наредних 20 до 30 година тржиште рада бити измењено. Број људи ће се повећати на 8,5 милијарди, а послови будућности биће везани за медицину те чак и климатске промене.

Ипак, не треба занемарити ни занате јер су ти кадрови последњих година најдефицитарнији. Славко Новаковић, председник Удружења занатлија Новог Сада, каже да занати у будућности неће изумрети.

– Нове технологије полако улазе и међу наше занатлије, неки нису ни свесни тога колико су се занати већ променили. Kада смо у Kобленцу обилазили један институт, кажу нам како ћемо да обиђемо ковачницу. Одмах вам на памет падне загушљива просторија где се кују сабље и поткивају коњи. Међутим, када смо дошли, младићи седе за компјутерима. Цртају моделе. После иду у другу просторију са струговима где то кују. Нема више наковња и ватре, али то су и даље ковачи – изјавио је Новаковић.

Kако додаје, оно што нас извесно чека у будућности је да остајемо без мајстора. Ако се овако настави, нећемо моћи пронаћи човека да нам поправи инсталације или угради керамику.

Према мишљењу стручњака, без посла би у будућности најлакше могли остати чистачи, таксисти и конобари.




Бизнис инсајдер листа

1. медицинска сестра

2. програмер мобилних апликација

3. оперативни и финансијски менаџери

4. аналитичар менаџмента

5. аналитичари истраживања тржишта

6. маркетиншки стручњаци

7. пословође медицинских и здравствених услуга

8. доктори

9. менаџери информатичких система

10. рачуновође и ревизори



Blic

1 Коментар

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.