Румунски експанзионизам – Црно море, Молдавија и Карпати

Борбени хеликоптерски концерн Black Hawk, гиганта америчког војно-индустријског комплекса Lockheed Martin, планира да отвори центар техничке подршке у Букурешту за НАТО хеликоптере.

„Од пресудне је важности флексибилна економија и ефикасна војска која ће подржати и сачувати слободу и демократију пред непријатељским утицајем Русије, Кине и осталих“, коментарисао је амерички амбасадор у Румунији овакву одлуку Адриан Цукерман.

Први уговор за испоруку 12 хеликоптера Black Hawks, израђених у Пољској, а по лиценци компаније Lockheed Martin, биће потписан до краја септембра. Према Цукерману, споразум ће повећати борбене способности европских чланица НАТО-а и дати замах економијама Румуније и Пољске, које делују као „сидришта за одбрамбени систем у Источној Европи“.

Румунија, пратећи америчку политику, намерно иде на заоштравање односа са Русијом, јер у њој види препреку за спровођење пројекта Велика Румунија (Romania Mare) – тј. апсорпцију Молдавије, Бесарабије и Северне Буковине, које су део Украјине. За идеолошку пратњу таквих тежњи, оживели су геополитичке доктрине које су биле у употреби у Румунији у првој половини ХХ века.

Румунска геополитичка мисао има дугу русофобичну традицију, замишљену још у периоду припојења Бесарабије Русији 1812. године, затим појачану привременим успехом Велике Румуније 1918. (заузимање Северне Буковине и Бесарабије) и саучесништвом Румуније у Хитлеровој агресији на Совјетски Савез 1941. године. Чаушескуова социјалистичка Румунија такође се противила СССР-у, њени званичници (премијер Јон Маурер) шездесетих година говорио је о Молдавији као делу Румуније коју су им Совјети илегално одузели.

Класична румунска геополитика практично је лишена проруских симпатија. Њен непроменљиви постулат је тврдња да су три главна стуба трајног постојања румунске државе Дунав, Карпати и Црно море. Контрола над Карпатима обезбедиће да се источна граница Румуније повуче дуж Дњестра, а контрола над Дунавом као артеријом која повезује Румунију са Црним морем, претвара Румуне у црноморску државу. Кондензована формула румунске геополитичке експанзије је „планине и море“ (munţi și mare).

Оснивач румунске геополитике Симион Мехединц у чланку „Источно питање са становишта географије и етнографије“ (Chestia orientală din punct de vedere geografic și etnografic, 1914) истакао је да источна политика Румуније не зависи само од утицаја Букурешта у региону Егејског и Црног мора, већ и на копненој платформи од Црног мора до Балтика, „од Константинопоља до Кенигсберга“. Историјску и геополитичку мисију Румуна видео је у вршењу функција одбрамбеног бастиона на источним границама Европе. Дњестр у визији Мехединца је граница која раздваја новолатинску Румунију од словенске Русије.

Георг Бретиану (Gheorghe Brãtianu) је увео у употребу синтагму „безбедносни простор“ (spațiul de securitate) како би осигурао јачање румунске државе. При томе, савремени аутори не крију да је овај термин румунска верзија немачког „животног простора“ (Lebensraum). Према Бретиану, Босфор и Крим су кључне тачке румунског Лебенсраума. Индиректна контрола над њима аутоматски претвара Букурешт у регионалног лидера са могућношћу ширења свог утицаја на Медитерану.

У модерној Румунији идеје Мехединца, Бретиануа и њихових сарадника добиле су други живот. У Букурешту се верује да је Румунија, смештена на једнакој удаљености од планина Урал, Атлантског и Северног леденог океана, сама географија осудила на лидерство на простору између Егејског, Црног и Балтичког мора са потенцијалом да свој утицај пројектује на „источни крилу НАТО-а“.

Сједињене Државе пружају војну и финансијску помоћ Букурешту у примени овог великог сценарија. Пентагон је 2019. године доделио 21,6 милиона долара за опремање америчке војне базе „Михаил Когелничану“ и аеродрома у Констанци и још 12,9 милиона долара за ракетну базу у Девеселу.

У 2018. години одбрамбени буџет Румуније износио је 4,8 милијарди долара, а планирано је да се повећа на 7,6 милијарди до 2023. То је више од војних буџета Мађарске и Чешке заједно. Око 33% средстава опредељених за војску, Букурешт троши на набавку нових врста оружја. То је више од свих у Источној Европи.

Конститутивни вектори румунске спољне политике су ширење према Западном Балкану, Молдавији и Црном мору. Први вектор је неутрализација утицаја Србије у региону супротстављањем српско-руској сарадњи; други је ширење источне границе Румуније до Дњестра, тзв. „природне етнографске границе“ румунског народа, како кажу румунски геополитичари; трећи је излазак Румуније у спољни свет са свог затвореног копненог положаја. Сва три вектора подразумевају непријатељство са Русијом, стога је у војној доктрини Румуније Русија дефинисана као претња бр. 1.

Букурешт се нада да ће спровести овај план у оквиру опште стратегије колективног Запада – „продора на исток“.

С руског превео Зоран Милошевић (Балканска геополитика)

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2020/09/18/rumynskij-ekspansionizm-chernoe-more-moldavija-karpaty-51861.html