Кукавичје јаје из Вашингтона

Оно што је мало ко уочио, право дипломатско кукавичје јаје које у својој опијености и нарцисоидности и наша делегација, без МИП, није уочила, је везано за тачку у којој се говори о једногодишњем мораторијуму којим је уговорено да тзв. Косово у наредних годину дана неће тражити пријем у међународне организације, Србија то прихвата и обавезује се да се и она у наредних годину дана уздржи од формалних или неформалних захтева према било којој држави или међународној организацији да не признају тзв. Косово као државу или да повуку већ дата признања. Тзв. Косово се не обавезује овом формулацијом да одустане од тражења и лобирања за нова признања, чиме би за годину дана могло да анулира све резултате Србије на плану повлачења признања. То су две различите категорије захтева.

Без обзира што се грчевито брани и објашњава да су споразуми потписани наводно као одвојени билатерални између САД, на једном са Србијом а на другом са „Косовом“, да то није и споразум између две државе унутар једне државе који би значио и признање оне за коју тврдимо да је квази и нелегална, постоји много тога што повезује та два споразума у једну целину и недвосмислено указује на то да је Председник Вучић у своје лично име, без капацитета подршке народа и легитимне и легалне Скупштине и Владе Србије, на скоро директан начин признао квазидржавну творевину као државу, формирану од стране сецесиониста, ратних злочинаца, криминалаца и трговаца људским органима Срба, коју подржавају они који су у крви разбили и Југославију и Србију и према истој учинили економски а онда и војни геноцид, 77 пута тежи од Хитлеровог.

У оба споразума се спомињу две стране које се око нечега договарају, а потенцирају се Србија (Београд) и Косово (Приштина), и чак води рачуна да се равномерно и наизменично као првоименоване државе спомињу Србија и Косово.

Скоро све тачке споразума се односе на Србију и Косово и када се све сабере и одузме недвосмислено је да се ради о споразуму Србије(Београда) и Косова (Приштине) где је Трамп као Председник САД медијатор. Нема правног значаја да ли су две стране потписале један папир истовремено или два папира у различито време и на различитим местима. Нит која спаја и гарантује је управо држава и њен председник као медијатори.

Ботови и режимски аналитичари који се селе са ТВ на ТВ хвале споразум и величају потписнике, ето, има кандидата за Нобелову награду за мир, исту су добијали и они који су водили крваве ратове и где је после њиховог дејства стварно настајао мир, ништа више није мрдало нити је имало шта да мрда, али, последице ћемо тек осетити, не желе да виде да споразум хвале они који су разбили ЈУ и који разбијају и пљачкају Србију, нити да смо заболи прсте у очи Бриселу коме смо још пре много година препустили да буде модератор наше пропасти и нестајања, Русији коју избацујемо из игре и због гаса, Кини делом о 5Г мрежи и кинеској технологији где се фаворизује америчка, СБ УН јер не поштујемо Р478 у погледу Јерусалима а желимо да се испоштује и реализује Р1244, Палестини и Хезболаху.

Ко ће да популарише хомосексуализам широм света и убеђује 69 држава да исти декриминализују, неки министар, Премијер или лично Председник и искористи свој председнички ауторитет?
Сва та питања ће убрзо доћи на наплату, а за годину дана ће и јавност схватити шта се у Вашингтону догодило и да ли је то можда освета за финансирање изборне кампање Хилари Клинтон против Трампа, чији је супруг у историји Србије у последњих бар 50 векова учинио највише зла и тешки геноцид, заради тапшања по рамену.

Оно што је мало ко уочио, право дипломатско кукавичје јаје које у својој опијености и нарцисоидности и наша делегација, без МИП, није уочила, је везано за тачку у којој се говори о једногодишњем мораторијуму којим је уговорено да тзв. Косово у наредних годину дана неће тражити пријем у међународне организације, Србија то прихвата и обавезује се да се и она у наредних годину дана уздржи од формалних или неформалних захтева према било којој држави или међународној организацији да не признају тзв. Косово као државу или да повуку већ дата признања. Тзв. Косово се не обавезује овом формулацијом да одустане од тражења и лобирања за нова признања, чиме би за годину дана могло да анулира све резултате Србије на плану повлачења признања. То су две различите категорије захтева.

Потписивањем Бриселског, који није реализован ни после 7г и сада Вашингтонског споразума од стране Дачића и у Вашингтону Вучића, актуелне власти су се уплеле у сопствену демагошкополитикантскоаматерску дипломатску мрежу, коју раскринкава Тачи захтевом да се поштује Устав тзв. државе Косово, да је ЗСО нешто што је већ било одавно и да је поновна расправа о реализацији тога само корак уназад за „Косово“, а Уставни суд те државе се јасно определио и прогласио неуставним тако нешто, што би било једнако „Републици Српској на Косову“. Тачи, Хоти, Харадинај,..уважавају свој Уставни суд и Устав, док се у Београду српски не спомиње и Уставни суд не меша у свој посао, већ се гледа у кристалну куглу и очекује да ли ће нам неко нешто дати, шта и коме, и већ унапред проглашава великим и незамисливим успехом добијање макар једног метра КиМ, тек за успомену на изгубљених неколико стотина километара истог, док се о очувању Србије одавно не говори. 28.9. се не настављају технички разговори јер ПР неће ни да чује за ЗСО, чека смену Трампа.

Како подела Србије по било ком шаву значи увођење исте у нова разграничења и лажне компромисе са другим националним мањинама, капитулације и даља комадања и нестајање, а ове власти не могу да се извуку из паукове мреже ЕУ и НАТО, где и Худини не би успео, једино решење је давање оставке, неформирање нове Владе и расписивање нових и поштених избора на свим нивоима на којима ће се показати воља народа и иста испоштовати, а онда ослонцем на сопствене снаге и ресурсе кренути у корените, праве реформе система и државе.

Пуковник у пензији Александар Михаиловић