Древни Јермени између Арарата и Немрута

Међутим, за почетно јединство јерменског народа важно је предање о још једној дивовској планини древне Јерменије. Планина Немрут (Јерм. Սարակն) је вулкан који је био активан у древно доба. На врху планине је и данас вулкански кратер. У кратеру су језера. Планина се налази непосредно уз исток језера Ван, највећег природног светског резервоара пијаће воде  којег од древног доба стари народи зову Јерменско море. Јерменско предање сачувало је веровање да је библијски Неврод, „силни ловац пред Господом“ (јермени га зову Немруз), зиме проводио у свом дворцу на овој планини која се по њему до данас зове.

По предању се у древно доба планина Немрут неизрециво узвисила над свим осталим планинама. Цар Немруз је био горди насилник. Једном се попео на врх тe највише планине у пркос Богу узвикнувши да је он највиши на свету, висок као Бог. Бог се тада разгневио због изречене гордости и показао цару Немрузу своју силу огњем, димом и ватром па је ломио врхове планине, све док  највишу планину на свету са висине од од две хиљаде лаката није свео на висину од свега петсто лаката. Престрављени Немруз је кукавички побегао. Ужаснути људи су бежали у страху од силе Божије, а они који су удахнули ужасни дим, грдно су побољевали.

Тврђава Хајкаберд крај које је Хајк Велики погубио Немруза, а Јермени одбранили своју земљу од Асираца

Јерменско предање верује да сви Јермени воде порекло од праоца који се звао Хајк који је био син Тогарме, сина Јафета и унук Ноја. Хајк је био вешт градитељ свог доба и дошао је да живи у граду Вавилон са сином Арманаком. Када је Бог поразио цара Немруза на планини Немрут, Немруз је свој наум да досегне небо покушао још једном. Немруз је позвао Хајка да му изгради кулу до неба високу. Он је тада ласкао Хајку да ће њега као градитеља сви славити као Бога. Међутим, Хајк се бојао Бога, па је кришом напустио градњу куле и вратио се у дедовину, под планину Арарат. Тамо је дошао са својим породом, друштвом од тристо људи. Подигао им је град Хајкашен којим је управљао син Арманак (отуд назив Армен, Армени, Јермени). Далеко на југу је мудри Хајк подигао тврђаву Хајкаберд свом унуку Кадмосу. У том граду је предстража стално мотрила на насилнике цара Немруза чији напад су очекивали са југа.

Гневан на Хајка, Немруз је тада против њега и његовог народа подигао Асирце. Кадмосове страже су на време уочиле долазак војске насилника и упозориле свој народ. Гонећи Хајка, стигао је цар Немруз с војском до планинског мора Ван, где се крај тврђаве Хајкаберд одржао бој. Хајк је уочи боја заклео сав свој народ да се боре до победе или смрти и да никако не постану робови силника. Овде је настао велики бој у којем је Хајк победио Немруза, погубивши га стрелом са три пера. Својом стрелом је пробио Немрузов до тад непробојни оклоп. Свог непријатеља и његову војску Хајк је сахранио на брду Хајкаберд, како доликује јунацима. Годину победе Хајка над Немрузом у којем је Хајкова војска савладала Немрузове Асирце Јермени рачунају као почетак свог календара. По Јерменском рачунању се овај бој догодио 2492. г. пне. Јермени себе сматрају Хајковим потомцима, па себе на свом језику зову Хај, а свог праоца зову Хајк Велики.

Праотац Јермена Хајк Велики, рад Карлена Нуринњанјана. Скулптура у Jеревану, 1975. г.

Историја је показала да ово прастаро предање говори о народу који је у писаним изворима познат именом Хати и потиче са територије античке државе Урарту (звали су их Хурити, били су сродни античким Хетима које историја познаје и под именом Хикси). Сви народи древне државе Урарту су себе звали Наили или Бјаинили, касније Хуури или Хајк. Ови народи су извесно имали блиске везе и с народом Фриги или Бриги (који се на том поднебљу јавља и под називом Мушки). На јерменском језику Хајк значи – муж, односно господар. Антички писани извори Акада и Елама који говоре о народу Арманум у области планинског „мора“ и највиших планина, а свакако се ради о Јерменима. У доба најстарије државе Урарту становници су бога планине Арарат Халдија, називали и именом Хај и сматрали га за праоца. Његова жена се по предању звала Арубани.

Гора  Немрут на југу древне Јерменије (данас на југу Р. Турске). Древни горостас међу планинама над језером Ван, природним светским резервоаром пијаће воде. Крај ове планине је по јерменском предању праотац њиховог народа Хајк поразио асирског цара Невруза

Немрут је планина богата гвожђем, базалтом и опсидијаном (вулканским стаклом)  и веома је трусно подручје. И наследници Александра Великог су били задивљени овом планином па су је сматрали светињом. Цар Митридат I је крај ове планине организовао олимпијске игре. Цар Антиох I је ову планину одредио за своје почивалиште и ту прогласио нову религију у којој је он био бог. При њеном врху је подигао свој маузолеј с жртвеником себи у част, чији остаци и данас постоје. Митридатов маузолеј красе статуе богова доба древних Јермена: Вахагу (бог муње и грома), Тир (бог планине Немрут) и Арамазд (врховни бог). Сматра се да је овај маузолеј древни јерменски пантеон.

Геворг Чауш, један од војвода јерменских хајдука федаина, четовао је на планини Немрут. Крајем XIX и XX века он је бранио јерменски народ од турских злумћара, а одликовао се бескомпромисном правдољубивошћу.

Арсен Хамбарјан: Тир Немрут. Тир је јерменски бог мудрости, науке и тумач сновиђења. Веровало се да је он бог планине Немрут, на којој столује

Душан Ковачев