Тајне бајкалског земљотреса – Сибир се одваја од Русије и претвара у континент

У ноћи 22. септембра на Бајкалу је дошло до земљотреса јачине готово шест магнитуда. „Све се тресло“, описао је један од очевидаца на друштвеним мрежама.

Широм Бурјатије (руске републике у којој се налази језеро) осетили су се потреси, многи људи су се уплашили, јер десет година није било ничег сличног.

Зашто у стабилним регионима планете, на средини великих континената, ођедном почиње све да се тресе — у материјалу РИА Новости.




Неоазијски океан и континент Сибир

Сеизмичке активности на Бајкалском језеру нису реткост. У централном делу језера од 2001. године до 2012. године, регистровано је више од 19 хиљада земљотреса, углавном слабих. Међутим, у Министарству за ванредне ситуације Руске Федерације овај регион је класификован као субјекат првог степена опасности. Интензитет подрхтавања овде може достиц́и девет степени, као што то било 29. августа 1959. године (магнитуда 6,8). Иркутск је страдао, али и друга оближња насељена места.

Сто година раније, 12, јануара 1862. године, као резултат катастрофалног земљотреса, на источној обали Бајкалског језера настао је залив Провал. У том контексту, тренутни земљотрес је практично уобичајен. Према прорачунима научника, сеизмичке потресе високог интезитета не би требало очекивати у овом региону чешц́е од једног пута у триста година.

Геолози систематски истражују Бајкал од почетка 20. века. Шездесетих година су доказали да је његов слив формиран на исти начин као и ланац језера у Великом источноафричком рову. Бајкал је велика пукотина у земљиној кори.

Такве структуре су добро познате у океанима, али откуд оне на континентима? Према савременим концептима, ово је резултат кретања масе у вруц́им деловима земљине коре. Ако се одоздо појави гигантски мехур магме, чак и моц́не древне континенталне плоче се ломе.




Настаје систем прелома, чије се ивице постепено раздвајају, дно се продубљује, удубљење се пуни водом, формира се море, а затим океан. Управо тако је настало Црвено море и Атлантски океан.

Истраживачи са Лимнолошког института Сибирског огранка Руске академије наука доказали су да се Бајкалско језеро постепено претвара у океан. На то указује његова структура, врста спуштања тла, гомилање гасних хидрата, нафте, хидротермалних извора и специфичан подводни свет.

Дно Бајкалског језера се продубило за километар пре не више од милион година, а језеро је достигло садашњу дубину од 1600 метара пре 150 хиљада година.

Рифт (место где се две тектонске плоче Земљине коре раздвајају) се шири четири милиметра годишње. За 200 милиона година, ако се процес не заустави (а то се догађа у геолошкој историји), Бајкал ц́е се претворити у прави океан. Научници предлаже да се зове Неоазијски. Сибир ц́е бити засебан континент.

Африка се цепа

Најдужи дубоки раскол на средини континента је Велика раседна долина у Источној Африци. Простире се на пет хиљада километара од Либана до Мозамбика и обележава га ланац активних вулкана и и језера, међу којима је најдубље Тангањика, које је само мало мање значајније од Бајкалског.




Велики источноафрички ров је почео да се формира пре више од 25 милиона година и увелико је променио овај део континента, покрец́уц́и низ догађаја који су на крају довели до стварања идеалних услова за еволуцију примата овде.

Овде нема катастрофалних земљотреса као на Пацифику или у Источној Азији. Међутим, потреси су редовни. Магнитуда достиже бројку 7, дубина жаришта је више од 30 километара, то је Мохоровичиц́ев дисконтинуитет, који одваја Земљину кору и горњи део Земљиног омотача језгра.

Потреси на континенту

За разлику од Бајкала, источноевропска платформа, на којој се налазе Москва и Санкт Петербург, сматра се сеизмички безбедном. Овде досежу само таласи јаких земљотреса на Kарпатима.

Последњи такав догађај се догодио 4. марта 1977. године. Епицентар је био лоциран у зони Вранче у Румунији, а у Москви и региону су се осетиле осцилације интезитета четири степена, а на високим спратовима и по шест-седам степени.




Прошло је неколико деценија, а овај земљотрес памте само Московљани старије генерације и научници у научним чланцима. Чинило се да ништа слично овоме не прети центру Русије.

Ођедном се 24. маја 2013. године у Москви „затресла земља“. Горњи спратови високих зграда су се љуљали, људима се вртело у глави, а многи су истрчавали из куц́а. У улици Леснаја евакуисано је око 400 људи из зграда са девет спратова.

То је изазвало велики ођек и створило талас дезинформација на мрежи. У међувремену, геолози инсистирају да су ово само ођеци земљотреса јачине 7,7 магнитуда, који се догодио у Охотском мору. Његово жариште се налазило на дубини од 600 километара, у активној зони где је Тихоокеанска плоча испод ивице континента. Тамо долази до честих и снажних потреса.

Сеизмички таласи из Охотског мора су прешли 6500 километара и стигли до европског дела земље. Ово је забележено први пут за триста година. Према речима Андреја Никонова са Института за физику Земље Руске академије наука, врло снажни земљотреси на Kарпатима, који се могу осетити на великим даљинама, не дешавају се чешц́е од једног пута у шесто година.



Вебтрибуне

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.