Цела Европа прешла на шведски модел, али то не признаје?

EPA-EFE/ Anders Wiklund

С новим таласом епидемије, европске земље поново уводе неке мере, а стручњаци оцењују да Европа све више покушава да имплементира шведски модел.

Током „црног пролећа“ Шведска није затворила своје границе, јавни пријевоз је несметано функционирао, а остали су отворени чак ресторани, кафићи, јавне установе, фризерски салони те студији за вежбање јоге.

Превенција заразе базирала се на шведској солидарности и поверењу, односно, на поверењу власти у грађане да ће се добровољно држати мера попут одржавања дистанце и редовне хигијене руку. Је ли то била исправна одлука или не већ је месецима предмет расправа у читавом свету.

Многи научници тврдили су да је резултат таквог понашања пораст броја умрлих од коронавируса, док су либертаријански настројени политичари и активисти тврдили како Шведска може свим земљама бити узор, а водећи шведски здравствени стручњаци кажу да је шведски модел био адекватан те је спречио економски колапс земље.

Шведска је признала да приступ можда није био савршен те да је долазило до грешака, нарочито у домовима за старије где је дошло до великој броја смрти. Анализе, наиме, показују да је стопа смртности у таквим установама у Шведској била приметно већа од оне у суседним „локдаун“ земљама.

Али „Њујорк тајмс“ поставља питање показује ли евентуално низак раст нових случајева у Шведској, у поређењу с релативно високим растом у другим европским земљама, да је Шведска пронашла баланс, нешто за чиме остале земље жуде већ месецима.

Или се ради само о привременој аберацији која ће се свима обити о главу доласком снажнијег новог таласа који се предвиђа, преноси Јутарњи лист.

„Ситуација засад изгледа позитвно“, каже Андерс Тегнел, главни шведски епидемиолог који је светску славу стекао својим либералним мерама у борби против Kовида-19.

Шведска има популацију од око 10 милиона људи, а просечно је протеклих недеља имала свега 200 новозаражених дневно, иако је протеклих дана та бројка порасла на 380. Но, стопа зараза по становнику нижа је него у Данској или Холандији, а значајно нижа од земаља попут Француске и Шпаније које упркос строгим рестрикцијама бележе више од 10.000 заражених дневно.

Kритичари слободнијег модела имају одговор и на ту тврдњу – сматрају како Шведска тестира премален број људи па су релативно ниске бројке новозаражених резултат недовољног „сцреенинга“ грађана.

Опет, и те се тезе могу довести под сумњу јер бројке показују да је од свих тестираних свега 1,2 посто у Шведској позитивно, док их је на северозападу Велике Британије седам посто позитивних.

Њујорк тајмс подсећа како се уочи новог таласа пандемије многе европске земље одлучују за строже рестрикције. Но, политички лидери који су свесни да би нови локдаун могао изазвати неслућене проблеме апелују на максимално придржавање здраворазумских мера, попут хигијене, одржавања дистанце и ношења маски, а све чине како би спречили колапс економије који би уследио затварањем школа, предузећа, трговина, барова и ресторана.

Стога, кажу стручњаци, Европа упркос рестрикцијама све више покушава да имплементира шведски модел чији је главни темељ поверење у одговорност сваког грађана.

„Све земље Европе данас мање или више комбинују свој приступ – тестирање, карантин и праћење контаката заражених – са шведским моделом, но ниједна то не жели отворено да каже. Уместо тога, од Шведске стално праве карикатуру, називају њихов модел нехуманим и неуспешним“, сматра директор женевског Института за глобално здравље Антоан Флахолт.

Једина строжа мера која је уведена у Швеској јесте да су забрањена окупљања више од 50 особа, укључујући музеје или спортске догађаје, али се шведски модел, истиче Флахолт, базирао на „селф-лоцкдоwну“, односно поверењу у грађане да ће се сами бринути о здрављу и радити на сузбијању заразе, а да им то нико не мора наредити.

Тегнел признаје како је могуће да је Шведска тренутно у добром, а могла би завршити у лошем раздобљу, но истиче како су од једне од земаља с највише случајева дошли до ситуације у којој бележе сразмерно ниску стопу заразе.

Додао је како би у неким случајевима земља могла донети мере попут увођења обавезе ношења заштитних маски, али само у локалним жариштима.

Ипак, додао је, размишљајући о пролећу данас би можда ипак размотрио мере попут локалних ограничавања кретања или затварања неких школа. Главни шведски епидемиолог и даље истиче како се добровољно одржавање дистанце показало успешнијом мером од, примера ради, маски које би људима, како каже, могле дати лажни осећај сигурности.

Ситуација данас је радикално другачија од пролећа и у шведским болницама где су почетком епидемије возила хитне помоћи непрестано искрцавала новооболеле од цовида-19.

„У априлу се чинило да готово свако има Kовид. Сада је пацијената много мање“, каже Kарин Хилдебранд, кардиолог у јединици интезивне неге болнице Содерсјуксухет.

Током првог таласа управо је она Швеђане упозорила да је ситуација смртно озбиљна те да се мере морају поштовати. Сада је, каже, спремна за потенцијални нови талас, пише Њујорк тајмс, а преноси Јутарњи.

„Променили смо понашање. На пример, више не видим никог да се рукује. Живот се вратио у нормалу, уз мале измене. Наравно, увек нам може доћи други талас, али мислим да смо на њега спремни“, каже.

Неки стручњаци сматрају како је Шведска готово у потпуности успоставила контролу над епидемијом.

„Постоје индиције да су Швеђани створили неку врсту имунитета на болест који, уз остало што чине на превенцији заразе, коронавирус држи под контролом. У почетку се можда могла избећи висока стопа смртности, али Шведска је средином априла повратила контролу над болешћу. Шведска је далеко од фамозног имунитета крда, но можемо закључити да је поштовање мера социјалне дистанце дало резултате и показало се кључним у борби против коронавируса“, закључује Kим Снепен, професор биодиверзитета с Института Нилс Бор.Главни темељ тог модела је, пише Њујорк тајмс, поверење у одговорност сваког грађанина.

„Нова нормалност“ тако нигде није необичнија него у Шведској која је готово једина земља Запада која је овог пролећа одбила увести потпуно затварање, односно „лоцкдоwн“, а није било ни других обавезних рестриктивних мера.



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.