Холандија прети напуштањем еврозоне због доштампавања евра

Докле Европска централна банка (ЕЦБ) има намеру да доштампава евре и њима купује акције домаће привреде, посрнуле пред вирусом корона? Након пролећних надгорњавања око фонда за помоћ у ношењу с последицама пандемије и летње паузе, чланови Управног одбора ЕЦБ завадили су се око даљих потеза банке у Франкфурту.

ЕЦБ је у јуну најавила да ће зарад подстицаја привреди еврозоне усред пандемије издвојити 1,35 билиона евра за (најновији) ванредни програм куповине акција. Програм (новодоштампаног новца) биће активан „до јуна 2021. године или док банка не оцени да је криза прошла”, поручила је у то време управа ЕЦБ. Али, када је „корона криза” у еврозони и Европи „прошла”?

Почетком ове седмице избила је нова кавга у управном одбору ЕЦБ. Наиме, летошњи привредни опоравак еврозоне „у траговима” нагнао је „северњачко крило” управног одбора ЕЦБ да се – на затвореној седници, одакле вести цуре до Ројтерса – дискретно заложи да се окану даљег усијавања евроковница не би ли „муницију” сачували за следећу евентуалну кризу.

На другом крају „бојног поља”, Италијан Фабио Панета, члан управног одбора ЕЦБ, затражио је да банка остане „широких назора” пред могућим изазовима. „Асиметрични ризици траже асиметрична реаговања. Боље је да погрешимо чинећи више него чинећи мање”, оценио је Панета, по многима виђен за председника банке у Франкфурту једног дана.

На ову Панетину изјаву, берзански посматрачи одмах су се досетили да је бивши председник ЕВБ Марио Драги 2014. године, у време финансијске кризе у ЕУ, изговорио готово исту реченицу о томе колико је „ризично да се уради мање” него што је потребно. Убрзо након тога Драги је објавио да ЕЦБ улази у свој први велики круг доштампавања евра, који је на једвите јаде окончан 2018. године.

Панетину поруку са Управног одбора ЕЦБ на берзама су протумачили као назнаку да ће на последњем овогодишњем састанку, у децембру, банка објавити да ће са СОС акцијом увелико наставити и након јуна 2021.

Та берзанска реакција није пријала „северњачком крилу”. Kристин Лагард, председница ЕЦБ, нашла се пред салвом питања европарламентараца у Kомитету за финансије ЕУ. Kључно питање Лагардовој поставио је Холанђанин Дерк Јан Епинг, члан партије европских конзервативаца.

Да ли је најновији спасилачки фонд („корона фонд”) привремени или трајни механизам ЕЦБ, питао је Епинг. Јер, ако постане трајни фонд, онда еврозона постаје перманентна унија за трансфер новца. У том случају, Холандија не би имала другог избора, већ да напусти еврозону, проценио је Епинг.

На то је Лагардова истакла да је реч о „једнократном” СОС програму, али да ће банка врло пажљиво наставити да мотри финансијско-привредни развој ситуације с короном до краја године.

Лагардова није крила да у управном одбору „постоје изнијансирано различита мишљења”, као и да је „компромис могућ ако су разилажења у ставовима невелика”.

Јесења ескалација другог круга пандемије широм ЕУ и еврозоне доноси и нове изазове привредном расту. Да ли ће ЕЦБ свој спасилачки фонд одржати и наредне јесени, односно колико ће управни одбор тим поводом бити сложан, остаје да се види.

Извор: Политика