Нацизам у Европи чека своје време и припрема се

(Фото: Пиксибај)

Посебно је вредно пажње да су се и представници агенције за спровођење закона Савезне Републике Немачке смејали нацистичким шалама. Да подсетимо, сличан скандал догодио се не тако давно у елитним деловима Бундесвера.

Лако је ове појаве приписати кратковидној миграционој политици немачких власти: многи немачки грађани су несрећни и не желе да се мире са огољеним мултикултурализмом, криминалом међу придошлицама и њиховим иживљавањима.

Они који се још увек сећају нечега из историје знају да је фашизам настао у Италији; да се у Немачкој обликовао као нацизам; да је режим сродан италијанском и немачком успоставио генерал Франко у Шпанији; да је Хитлер брзо пронашао саучеснике у другим европским земљама, па чак и у СССР-у (у балтичким државама, у Украјини, али и у Белорусији, и међу официрима и војницима војске Власова). После Другог светског рата, САД су, са знатним успехом, користиле фашистичко-нацистички ресурс у борби против Совјетског Савеза и у уништавању СССР-а.

Немачка између Истока и Запада

Иако антисемитизам не коегзистира увек са нацизмом, још прошле године, француски председник Емануел Макрон приметио је да постоји поновни раст антисемитизма у скоро свим западним демократијама који није виђен од Другог светског рата. «Антисемитизам није проблем за Јевреје, то је проблем за републику», рекао је Макрон.




Европљани се плаше да признају себи да су антихуманистичке идеје оно што се крије у дубинама европске свести, да је то нешто што је у њему дубоко укорењено. Ноторни европски хуманизам је чисто селективан; односи се само на такозвани «цивилизовани свет» (друго име за «златну милијарду»). За идеологију «цивилизованог света», («златне милијарде») смрт једног Американца или Европљанина је трагедија на коју се мора обратити пажња на свим нивоима и за коју неко мора да одговара, а «варвари» у Вијетнаму, Ираку, Авганистану, Сирији и Донбасу се могу пљачкати, мучити, спаљивати, убијати, као у одеском Дому синдиката и учинити жртвама деструктивних друштвених експеримената названих «Обојена револуција».

Ово је принцип примитивног племена или чопора разбојника: што је даље од «узорног демократског центра», то је агресивнија пећинска природа Европејца. У Немачкој понекад избијају информације о «тихим нацистима», у Француској се с времена на време дешавају антисемитски напади. На Балтику се отворено величају «борци против совјетске окупације», а непријатна истина о њиховим везама са нацистима потискује се у други план. Брисел, међутим, на своје не даје. То је Европа! У Украјини, где је нацизам дуго чекао своје време, поново је подигао главу, а Запад га подржава у његовој «борби».

Ко би се усудио да гарантује да данашња Немачка сутра неће бити као балтичке државе, а прекосутра Украјина? До истог закључка води и поведена «битка за историју».




Немачки министар спољних послова Хајко Маас пише: «Поновљени покушаји последњих месеци да се историја препише на тако нечастан начин захтевају да разјаснимо чија је то потреба, која није смела настати због непоколебљивих историјских чињеница: нападом на Пољску Немачка је сама покренула Други светски рат, а Немачка је искључиво одговорна за злочине холокауста против човечности. Ко сеје сумње у ово и намеће злочиначку улогу другим народима, чини неправду жртвама, злоупотребљава историју и дели Европу!».

Међутим, немачки министар одмах додаје: «У Пољској, на Балтику и у другим земљама Централне, Источне и Југоисточне Европе за људе је радост победе над националсоцијализмом повезана с почетком другог облика неслободе и наметања туђе воље – ово искуство деле са многим грађанима Источне Немачке». А онда хор «Пољске, балтичких држава и других земаља Централне, Источне и Југоисточне Европе», јачају антисовјетску и антируску пропапганду, те корак по корак нагризају историјску истину.

Прочитајте још: 

Пољаци предосећају да ће Европска унија пре или касније, у овом или оном облику, ризиковати да постане Четврти рајх – и томе се противе. Међутим, несклоност Русији и Русима на нивоу политичких лидера, надјачава страх од доласка Четвртог рајха. И Макрон током посете Пољској двосмислено говори: «Ризик који видим је појава искривљивања историјског памћења. Понекад видим покушаје Пољске да избрише 1989. годину и ову историју слободе. Видим намерну мађарску политику ревизије целокупне историје XX века. Видим покушај Русије да изнова интерпретира Други светски рат и кривицу за пољски народ. Видим ризик фрагментације нашег памћења по питању ревизије историје».




Европа заиста не жели да њена неугледна улога у Другом светском рату, када су Европљани мирно «легли» под Хитлера, постане обична, неутрална историјска чињеница без оптужујућег терета. Отуда стални покушаји да се жртва претвори у агресора или саучесника у злочину.

Када самооправдање Европе, ове домовине нацизма, достигне врхунац, сви предуслови за следећи поход «цивилизованог света» на «антихумани» Исток у потпуности ће сазрети у европској свести. И тада ће се немачки грађанин поново на неразумљив начин претворити у кажњавача и «тигар» ће поново излетети из јазбине.

С руског превео Зоран Милошевић / Балканска геополитика



ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2020/09/30/nacizm-v-evrope-zhdet-svoego-chasa-i-gotovitsja-51951.html

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.