Корона преполовила куповину гардеробе

У Србији се сваке године прода више од 80. 000 тона одеће или готово 12 килограма по особи, показало је прво званично друштвено истраживање о животном циклусу одевних предмета у Србији, које је спровео Центар за унапређење животне средине.

Потрошачи у нашој земљи највише купују хулахопке и чарапе (8,3 комада), мушки и женски доњи веш (7,6 комада) као и мајице и поткошуље (5,4 комада). Остали одевни комади, попут кошуља, блуза, хаљина, панталона и фармерки, купују се нешто ређе – између два и три комада годишње. Јакне, капути, мантили и наменски комади (ски одела, одела, кравате, бадемантили ) купују се најређе.

Потрошачи у Србији одећу најчешће купују у продавницама глобалних брендова (60,5 процената), радњама половне одеће (16,2 одсто), продавницама домаћих произвођача (13,4 процента), а збирно мање од 10 процената њих гардеробу купује преко интернета, на пијацама или на неким другим местима. Квалитет одеће је пресудан за 54,5 одсто испитаника, док 41,2 процента сматра цену као најважнији фактор. Само њих 4,3 процента купује одећу због тренда.

– Међутим, готово сваки трећи испитаник носи панталоне, фармерке, тренерке и мајице до годину дана. Овај податак је забрињавајући, имајући у виду да је за производњу једне мајице потребно 2.700 литара воде, а за један пар фармерки 10.000 литара – истиче се у овој анализи.

Просечно најкраће носимо чарапе (14 месеци) и доњи веш (20 месеци). Чарапе чак 73,1 испитаника носи мање од годину дана. Слично је и са доњим вешом који 57,5 процената испитаника носи краће од једне године. С друге стране, најдуговечнији рок ношења имају ски-одела (58 месеци), а потом капути и бадемантили (по 52 месеца). Ако посматрамо укупну слику највећи број типова одеће се носи између 30 и 40 месеци.

– Када више не желе да носе поједине одевне комаде, око половине анкетираних поклања гардеробу, док је 16 процената њих чува. Исти број испитаника донира ствари. Најмање је оних који настоје да је продају свега 2,2 одсто, око седам одсто мења намену одећу. Готово четири процената потрошача такву гардеробу баци.

Имајући у виду да је истраживање спроведено у доба пандемије вируса корона, разумно је било претпоставити да се то одразило и на потрошачке навике испитаника. Наглашено је да је током пандемије дошло до смањења куповине одеће за чак 48 процената у просеку.

– И мада се најчешће сматра да жене предњаче у куповини одеће, истраживање је показало да осим минималних разлика у број појединих купљених комада, оба пола бележе исти просек, па се може закључити да пол није пресудна димензија потрошачке праксе испитаника – кажу у Центру за унапређење животне средине и додају да је упадљив закључак истраживања да је рок ношења одеће код мушкараца краћи него код жена.

Како се наводи, из ове анализе јасно се види да јавност није ни приближно довољно упућена и заинтересована за све оно што модна индустрија, кроз брзу моду, доноси. Вишеструке друштвене противречности и морална неправедност брзе моде, као и њена очита погубност по животну средину, нису у јавности присутне у оној мери у којој она то заслужује. Зато је, додају, важно да јавност постане осетљивија и свеснија о свему што брза мода имплицира. Потврда овога јесте да је нешто мање од половине испитаника било упознато са неповољним условима у којима се производи одећа. Тек сваки трећи имао је одређени увид у енергетску расипност модне индустрије. Како се наводи, Истраживање о животном циклусу одевних предмета у Србији спроведено је од 27. јула до 10. августа ове године године и у њему је учествовало 1.889 испитаника из Србије.

И. Албуновић – Ј. Антељ / Политика