Где ће се запослити генерација из карантина: Још тежи положај младих на тржишту рада

Млади који улазе на тржиште рада иначе се налазе у најтежем положају приликом тражења посла, а током пандемије, када се привреда суочава са бројним проблемима, то је постало још теже, оцењено је на конференцији “Где ће се запослити генерација из карантина?”, коју су организовале Нова економија и Фондације Фридрих Еберт.

“Постоје сличности са кризом из 2008. године, и тада су најрањивији били они који тек улазе на тржиште рада. Тада су били најугроженији били млади у Југоисточној Европи, који су тек тражили посао”, оцењује Марко Перић, председник секције младих Савеза самосталних синдиката Београда.

Додаје и да младих има у синдикатима и да је у јавном сектору њихов положај много бољи него оних у приватном сектору.

Перић се осврнуо и на државни програм за запошљавање младих, Моја прва плата. Рекао је да није добро што млади преко тог програма не могу да зараде ни минималац (зараде ће се кретати од 20 до 24 хиљаде динара), као и да је проблем што им се путем тог програма не рачуна радни стаж.

“Жене су посебно погођене пандемијом, због онлајн рада и бриге о деци, и то је додатни проблем. Не зна се шта се од запосленог тачно очекује. Да ли постоји право на слободно време, да ли послодавац увек може да од радника да захтева да буде спреман да ради”, сматра Перић.

Ана Стојановић, руководилац сектора за дуално образовање и образовне политике у Привредној комори Србије наводи да је привреда у првом таласу пандемије примењивала “дефанзивне мере”.

“Послодавци нису баш отпуштали раднике, већ су прелазили на неке друге режиме рада. Трговина, малопродаја, хотели, угоститељство, прерађивачка индустрија били су у блокади, боље је прошла производња хране и лекова”, изјавила је Стојановић.

Она је рекла и да је у оквиру државног програма Моја прва плата до сада обезбеђено 28 хиљада места за младе, махом у приватном сектору, трговини, индустрији текстила, меса, машинској и индустрији гуме и пластике.

Додаје и да је програм, у области запошљавања младих са високим образовањем, најбоље прошао у већим градовима Београду, Новом Саду, Нишу, Kрагујевцу, али и Новом Пазару.

“Млади иначе имају тежи положај на тржишту рада и када нема кризе. Они више раде у сивој економији, чак за 30 одсто од других старосних група, на несигурним пословима и уговорима, то посебно важи за жене и за оне који живе на селу. Са друге стране, транзиција од школе до посла, доста дуже траје него у Европској унији”, подсећа Јелена Жарковић, професор Економског факултета у Београду.

Додаје и да ће запошљавање младих због пандемије ићи још спорије, многи и не траже посао, то је генерација која ће имати, такозвани “ожиљак на зарадама” у будућности, најпре због мање радног искуства.

Поручује да млади треба боље да се организују у синдикалном смислу и навела је синдикате пензионера у Србији, као добар проблем таквог начина органнизације.

“Моја прва плата подсетила ме је на некадашњи програм запошљавања ‘Прва шанса’. Овај програм који сада траје, није запослење већ пракса, добија се само накнаду, а то није плата, са друге стране сада је и нереално да послодавци запошљавају, морали би да плаћају и порезе и доприносе“, каже професорка Жарковић.

Она је рекла да су порези и доприноси на зараде много велики, као и да је сада немогуће тражити од послодаваца да све то плате, јер ће криза трајати сигурно још годину дана, комбиноваће се мало карантим, мало слободније понашање, али све указује на то јер још нема вакцине против корона вируса.

“Млади су били први који су били отпуштени на почетку кризе, не само у услужним делатностима, треба имати у виду и да многи од њих помажу родитељима. Прво су остали без посла они који су радили без икаквог уговора, али ниједном се није повела прича о радним правима”, каже Јана Шарић, координаторка, Центра Е8.

Она примећује и да млади који раде у отежаним условима, више не знају зашто постоји викенд, ко се раније изборио за та права и заштио су она значајна.

Са друге стране, током рада од куће дешавају се злоупотребе, разни прекршаји од стране послодаваца, радници немају слободног времена.

Kаже и да производња функционише и у отежаним околностима, али је питање какви су услови рада, па треба обратити пажњу и на ментално здравље младих радника који су под притиском.

Нова економија