А11: Србија међу земљама са највећом неједнакошћу у Европи, терет кризе плаћају најсиромашнији

Сиромаштво (Фото: Пиксибај)

Србија спада међу земље са највећом неједнакошћу у Европи, земље у којима су домаћинства изузетно финансијски оптерећена трошковима становања и једина је у региону која није организовала ниједну посебну меру социјалне политике према најсиромашнијима за време првог таласа корона кризе, саопштила је Иницијатива за економска и социјална права А11.

У саопштењу се додаје су то подаци са којима Србија дочекује овогодишњи 17. октобар, светски Дан борбе против сиромаштва, и улази у нову фазу економске и здравствене кризе проузроковане епидемијом коронавируса.

„Терет кризе у нашој земљи платиће најсиромашнији међу нама и то је одлука ове државе. Да је то свесна одлука говори чињеница да Влада Србије, једина у региону, није донела ниједну меру социјалне политике за заштиту најугроженијих“, каже Данило Ћурчић из организације А11.




У земљама у региону је било посебних мера за заштиту најрањивијих
Подаци Светске банке, које цитира и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије, кажу да су „Северна Македонија, Албанија и Kосово прошириле обим корисника социјалне помоћи“ током ковид-кризе, да је Северна Македонија за пет месеци продужила право на енергетски додатак.

У Босни и Херцеговини неке локалне самоуправе су додељивале новчану помоћ социјално угроженима, на Kосову је три месеца исплаћивана додатна новчана помож за пензионере са најнижим пензијама, за домаћинства без формалних прихода и за раднике који су изгубили посао у том периоду. Албаније је са 300 евра дотирала раднике који су остали без посла.

„Но, сиромаштво у Србији је свеприсутно и жртве сиромаштва нису само најтеже социјално угрожени суграђани. То је огроман постотак становништва, можда чак и већина која ради за минималац или мање од тога, без адекватне заштите својих економских и социјалних права“, додаје се у саопштењу.




Поводом Дана борбе против сиромаштва, А11 подсећа да:

Минимална зарада у Србији је 32.126,00 РСД и прима је око 350 000 радника, што је око 15 одсто запослених. Поређења ради, у Словенији минимални износ прима 4 а у Хрватској 2 одсто запослених. У Словенији је минимална зарада око 900 евра и само је 300 евра мања од просечне плате. (извор УГС „Независност“).

Минимална потрошачка корпа износи 37,500 РСД и, иако парадоксално, она је виша од минималне зараде.
20 одсто најбогатијих има десет пута већи еквивалентни приход (приход домаћинства распоређен на чланове) од 20 одсто најсиромашнијих.

Према индексу Опредељености за смањење неједнакости, Србија је на зачељу у Европи а на 84. месту на листи од 154 земље у свету

66 одсто домаћинстава у Србији је финансијски оптерећено трошковима становања (Еуростат, 2018.
У Србији је прошле године било 226.897 корисника социјалне помоћи.

Номинални износ новчане социјалне помоћи за појединца у Србији је 8.626,00 РСД.

Десетине хиљада корисника социјалне помоћи приморано је на бесплатан принудни рад како не би изгубили право на социјалну помоћ. Такав концепт „радне активације” није познат нигде у Европи

Иницијатива А11 стога позива власт да применом одговорније социјалне политике прерасподели терет кризе, смањи растућу неједнакост у друштву и утиче на смањење сиромаштва у Србији, а грађане и грађанке позива да се отворено и без страха боре за своја економска и социјална права.



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.